Društvo spasavaju oni koji ništa nisu skrivili 1foto FoNet Marko Dragoslavić

Sećam se jednog mima koji je pre određenog broja godina kružio internetom. Podeljen je na levu i desnu stranu, a svaka strana ima nekoliko fotografija. U vrhu leve strane piše: „Šta su nekada gledali“ i vidimo decu kako prate serije Na slovo, na slovo, Opstanak i Kocku, kocku kockicu. S desne strane su reči: „Šta sada gledaju“ i ispod su prikazane scene iz rijalitija, zatim silikonske, botoksirane karikature s mikrofonima, a tu su i kriminalci s velikim krstovima…

Nisam siguran šta je autor mima želeo da poruči. Da li je samo izrazio žaljenje i gnušanje nad uslovima u kojima današnja deca rastu? To se slažem, ali nimalo se ne slažem ako je želeo da sugeriše da će generacije s leve strane ispasti u proseku bolje, mudrije, miroljubivije…

Zapravo je obrnuto. Oni s leve strane (ogromna većina tadašnje dece) jesu gledali Na slovo, na slovo i druge serije, živeli su u mirnoj, velikoj zemlji, putovali su slobodno, pa mogli da upoznaju druge kulture, ali sve to im nije mnogo pomoglo, jer su, kada su porasli, većinom podržali Miloševića, Šešelja i kleronacionaliste. Sigurno je tako bilo, jer je krajem osamdesetih Milošević imao maltene plebiscitarnu podršku. I ostao je na vlasti dvanaest godina. Neki od njih su verovatno ušli u DOS, ali celih dvanaest godina im nije bilo dovoljno da učine ono što bi bilo i pravedno i preventivno: lustracija i dobra stara krivična odgovornost. U suprotnom, ne bi bilo ove katastrofe.

Oni s desne strane, pak, jesu rasli i formirali se u razorenoj i siromašnoj sredini poremećenog sistema vrednosti i prepunoj negativnih primera, ali su ipak (možda baš zato) naglo izrasli u najveću nadu ovog društva. Sada se hrabro, mudro, disciplinovano i organizovano bore za bolje sutra. I to na dva fronta.

Na jednom frontu čeka ih lopovska, lažljiva, primitivna vlast. Imala je vremena da pusti korenje, nažalost, zauzme sve poluge moći, izgradi mrežu klijenata. Oni neće otići bez velikog pritiska, jer znaju kako su sticali bogatstvo. Mi ćemo tek otkriti razmere pljačke. Ti bezobzirni ljudi se boje odgovornosti i zato se neće libiti da zloupotrebljavaju policiju, huligane, teledirigovane tabloide…

Drugi front nije manje važan od prvog. Oličen je u paroli: „Tebe niko ništa nije pitao“ i u želji studenata da isključivo razgovaraju s nadležnim institucijama. Naravno, znamo da one trenutno ništa ne odlučuju, ali to je smer u kojem moramo ići. Nezavisne institucije su kičma demokratije, bez njih nema ni slobodnih izbora. One su neophodne da bismo zaista živeli u normalnoj zemlji i izbegli sindrom Kurte i Murte. Takođe, one bi bile kopernikanski obrat u istoriji Srbije, obeleženoj nezrelim i samoubilačkim potragama za liderima.

Takva dva džinovska zadatka stoje pred onima s desne strane mima. Pritom, oni 2012. godine nisu imali pravo glasa, a u vreme Miloševića nisu bili ni rođeni. Dakle, društvo treba da spasavaju oni koji ništa nisu skrivili. Njih su u ovu situaciju doveli stariji, ili činjenjem ili nečinjenjem.

Sami ne mogu uspeti, pa im je neophodna velika podrška. Podržavaju ih njihovi profesori, prosvetni radnici, deo poljoprivrednika i mnogi građani (što je sve divno), ali voleo bih da ustane više ljudi kako bi borba bila uspešna.

Voleo bih da glasnije čujem, na primer, lekare i advokate, a pogotovo bih voleo da čujem Akademiju nauka, koja, osim nekoliko časnih izuzetaka, već godinama mudro ćuti, ušuškana u privilegije.

Voleo bih da vidim i sve koji su ikada i ikako podržali Miloševićev i Vučićev režim. Najmanje što sada moraju da učine jeste da stanu pored studenata, a ne da navijaju iz fotelje ili da, još gore, ostanu ukopani u svojim zabludama.

Da, mislim tu i na one koji su gledali Na slovo, na slovo.

Autor je romansijer i pripovedač

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari