Država

Isto vam je, naravno, i u novinama, isto na njegovim nastupima. Hteo sam o toj za mene neobičnoj situaciji da pišem i ranije, ali sam očekivao da bi se stvari mogle promeniti. Ne, one eskaliraju.

Država je ideja koja obeležava Jankovićev politički koncept sa kojim trči trku za srpskog predsednika. Nastojao sam, koliko sam mogao, prodreti u smisao tog koncepta. Gledan sa njegove najbolje strane, razumeo sam da Janković hoće da povrati uloge institucijama, za koje (s pravom, treba li to da kažem) drži da ih je Vučić uglavnom pogazio, i uzeo u svoje, dakle u jedne ruke. Gde nema institucija ima diktature, i to je ono ključno što bi Janković hteo da promeni.

Ali: ovo je prevod njegove magistralne ideje. Još tačnije rečeno: moj prepev. Mi bismo žarko želeli da postoji nekakav takav plan, ali njega nema jer se očito u Jankovićevom nastupu sveo na čarobnu reč država. Reč demokratija koja je u ovome govoru – u ovoj temi – neophodna kao što je neophodan vazduh, izgubila se, pala u senku, praktično je nema. Čovek ionako zazebe kad mu se država pojavi pred očima, ali ona sad, upotrebljavana u desetinama varijacija, pojavljuje se kao neko strašilo, a ne kao spas od diktature. Neko je rekao, čuo sam, da mu sve ovo liči na Koštunicu, i razumem da je to rekao kao uvredu na Jankovićev račun. Ali, zar vam ne liči? Izgubljeni Čeda Jovanović zato je bio u pravu kad je poručio da je Jankovićev program nedostatan za Srbiju. Kako i ne bi bio, kad je to zapravo program od jedne zapravo tačke. Pored svega, taj program pripada neokonsima, nipošto liberalnim i demokratskim politikama.

Sasvim je očigledno da Janković teško izlazi iz kože zaštitnika građana, i da je to što je bilo njegov izvanredni moralni kapital sa kojim je ušao u trku sad postalo njegov teret. Zato mi bolje deluju oni koji ga podržavaju nego on, podržani.