Država čiji se predsednik bavi tricama i kučinama

… lansirala je prošle nedelje trač, da je beogradskom gradskom menadžeru Goranu Vesiću u predizbornoj emisiji RTS „Upitnik“, dok je govorio ili je urlao, ton bio utišan za dva decibela.

Uzgred budi rečeno, jačina zvuka kod normalnog ljudskog razgovora je 60, kod bučne komunikacije 80, a kod šaptanja 30 decibela. Tim napadom na ton majstora pomenute emisije, jer samo on za miks pultom u režiji može znati kolika je jačina zvuka svakog gosta, htelo se zapravo reći da su se radnici RTS ponašali kao navijači na stadionu, navijajući za opoziciju i ometajući gradskog funkcionera.

Sve bi to međutim ostalo na nivou opskuralitizma ili figurativno rečeno nepoznate ličnosti sumnjivog morala i njenog neshvatljivog političkog trača, da se samo dan-dva kasnije nije oglasila mirođija u svakoj srpskoj čorbi, naš vlastodržac.

„To smanjivanje tona Goranu Vesiću je politički skandal i ja neću ići na RTS sve dok ne potpišemo ugovor da će regler tona u režiji biti u sigurnim rukama“ – grmeo je u jednom od svojih svakodnevnih sataraš govora predsednik Srbije.

Siguran sam da ne postoji država na svetu čiji se predsednik bavi većim tricama i kučinama. Imamo dakle predsednika koji se kao trogodišnje dete zanima tonskim reglerima.

Zato i kažem, nešto ozbiljno nije u redu ili sa našim ili sa predsednikovim mentalnim zdravljem, kad se jedan običan šupljoglavi trač proglašava političkim skandalom prve vrste.

Ma možeš ti, čoveče, biti sto puta veći vlastodržac nego što jesi. Možeš bespravno uhapsiti još deset Miškovića. Možeš srušiti i Palatu Albanija na Terazijama. Možeš svaki dan i to po tri puta razgovarati i sa Angelom Merkel, Donaldom Trampom ili Vladimirom Putinom. Možeš i po dvadeset pet sati dnevno pričati na svim, ne samo nacionalnim nego i regionalnim televizijama, šta ti padne na pamet. Možeš glumeći velikog župana Nemanju pored sina Vukana izroditi i Stefana i Rastka. Možeš četvrtine dobijenih glasova od ukupnog biračkog tela na svim dosadašnjim tvojim izborima proglašavati ne za 45 – 50 već za stoprocentnu podršku građana tebi i tvojoj nepostojećoj politici.

Ali ti si, čoveče, uradio nešto što nikad niko u modernoj političkoj istoriji Srbije nije. Ti si građanima ukrao državu i tu prestaje svako uvažavanje i nastaje prezir, a bogami i mržnja prema svakoj funkciji koju ti obnašaš. Sa tim istovremeno prestaje i svaka priča o izborima, o unutrašnjem dijalogu o suverenitetu i Kosovu, o politici i političarima, o tvojim odnosima sa susedima, o tebi kao državniku.

Za sankcionisanje te vrste zločina nad građanima ne postoje pravosudne institucije nigde u svetu, jer krađa države je kriminal kakav se ne može ni zamisliti. Onaj odozgo međutim vidi sve i njegov sud se ne može izbeći.

Autor je novinar