Država je nesavesna, ne građani: Lični stav Gorana Zečevića

 Kada se tome doda i korupcija koja je vidljiva u predmetima, zaključak je da je država nesavesna a ne građani.

U jednom predmetu Višeg suda u Beogradu P.694/16 čija je vrednost oko 200.000 evra za poništaj kupoprodajnih ugovora zaključenih nakon rešenja Okružnog suda u Beogradu o zabrani otuđenja nepokretnosti, sumnjam na korupciju jer je parnica započela još novembra 1993. godine a završena je ovih dana.

U ovoj parnici je postupak prekinut davne 1996. godine kako bi se rešilo prethodno pravno pitanje ništavosti punomoćja u korist agencije koja je prodala stan suprotno zabrani Krivičnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu (Ki.219/93). To prethodno pravno pitanje je rešavano čak 23 godine i to na način da je svojevremeno Prvi opštinski sud u Beogradu prvo „odbacio“ tužbu tužilaca za utvrđenje ništavosti izjave o jemstvu još 1993. godine a potom čak tri puta „odbijao“ tužbeni zahtev.

Tek u petom postupku Viši sud u Beogradu je usvojio tužbeni zahtev tužilaca i utvrdio da je ništava izjava o jemstvu koja u sebi sadrži punomoćje u korist Agencije da otuđi nekretninu. Stranke su zatražile nastavak postupka iz prekida, ali je Viši sud u Beogradu zauzeo stanovište da je odluka o prethodnom pravnom pitanju doneta tek 2015. godine a da su kupoprodajni ugovori zaključeni još 1993. i odbio tužbeni zahtev tužilaca za poništaj kupoprodajnih ugovora (čak četiri kupoprodajna ugovora). Ovaj stav je potvrdio i Apelacioni sud u Beogradu a Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužilaca.

Indikativno je da je u ovom predmetu sudija Višeg suda u Beogradu „preporučila“ na raspravi punomoćniku tužilaca da postavi nezakonit tužbeni zahtev a što je uneto u zapisniku sa rasprave. Zbog velike vrednosti spora dozvoljeno je tonsko snimanje rasprave.

Nezakonitom postupku kumovalo je i rešenje o privremenoj meri Prvog opštinskog suda u Beogradu kojim se dozvoljava otuđenje nepokretnosti iz aprila 1993. godine koje rešenje je bilo izvršni naslov Četvrtog opštinskog suda u Novom Beogradu za provaljivanje u stan i to suprotno zabrani Okružnog suda u Beogradu da se otuđi predmetna nepokretnost (Ki.219/93 od 22. 4. 1993).

Ne sumnjam da je međusobno poznanstvo advokata i sudija, sadašnjih i bivših sudija, njihova rodbinska povezanost možda i intimna povezanost odnela prevagu nad pravom. Od ovog slučaja su se okoristili advokati Agencije na štetu oštećenih u krivičnom postupku i na štetu tužilaca. Sada je trebalo u ovom maratonskom procesu zaštititi advokate koji su prodavali nepokretnost uprkos zabrani krivičnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu a na štetu tužilaca vlasnika stana.

Za ovo bi država trebalo da krivično odgovara pred građanima a presuda da glasi: „U ime građana Republike Srbije.“ Ako se u Hrvatskoj presude donose „u ime Republike Hrvatske“, sada su se stekli uslovi posle masovnih višemesečnih protesta građana po svim gradovima Republike Srbije da se presuda u Republici Srbiji donosi „u ime građana Republike Srbije“.

Krivično delo može biti izvršeno i nečinjenjem i tu vidim krivičnu odgovornost države jer ništa nije učinila da otkloni korupciju u pravosuđu, i uopšte beznađe u pravosuđu. Pojedini političari na vlasti raspiruju nacionalnu mržnju i razdor pa i tu vidim krivičnu odgovornost države.

Autor je advokat iz Zemuna

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.