Država testira kontakte na sopstveni zahtev, za njihove pare

Nismo želeli ništa da prepuštamo slučaju, seli smo odmah u kola i otišli u Dom zdravlja u Zemunu, odakle su nas prosledili u njihov drugi ogranak nedaleko odatle.

Tamo je primljen nakon sat vremena i pored ostalih pregleda, urađen mu je test na korona virus.

Nakon testa, bez bilo kakvog objašnjenja o daljim koracima, poslat je kući uz napomenu da će rezultate testa dobiti za tri dana. Zapisali su i njegov broj telefona kako bi ga kontaktirali kada rezultati budu gotovi.

Nakon tri dana, niko nije zvao, pa smo odlučili da mi pozovemo njih i pitamo da li imaju nekakve informacije za nas.

Međutim, na telefone koji su navedeni na internetu, niko se nije javljao, neki su bili nedostupni, a neki su prosto odzovnili do kraja svaki put.

Isto smo pokušali i sledećeg dana, uporono smo zvali sve telefone koje smo uspeli da pronađemo, a na kojima smo potencijalno mogli da dobijemo informacije koje su nam bile potrebne.

Posle sati i sati okretanja, konačno se neko javio. Upitali smo za rezultate i nakon što smo im izdiktirali matični broj testiranog, rečeno nam je da je rezultat testa pozitivan i da se što pre javimo kod njih, s obzirom da je oboleli, zbog svojih godina, rizična grupa.

Istog trenutka, otišli smo na isto mesto gde je testiran. Tu je brzo primljen i urađen mu je snimak pluća, nakon čega je prosleđen na Kliniku za infektivne i tropske bolesti u okviru Kliničkog centra Srbije.

Tu počinje agonija i test strpljenja i živaca.

Naviknuti smo da u našem zdravstvu ništa ne ide brzo i da je dugo čekanje sastavni deo odlaska kod lekara svaki put.

Računica da je borba sa korona virusom sada prioritet i da pacijenti koji su zaraženi ovom bolešću imaju prednost jer je odnela ogroman broj života u poslednjih nekoliko meseci kako u Srbiji, tako i u celom svetu, odmah je pala u vodu pri dolasku tamo.

Svi pristigli pacijenti čekaju u redu na pregled napolju, na otvorenom.

Na red je došao nakon više od osam časova čekanja napolju. Za to vreme se smenilo i sunce i kiša i pala je noć, postalo je hladno.

Umoran, izgladneo, smrznut i pokisao primeljen je kod lekara oko 22 časa uveče.

Lekar ga je kratko pregledao, nakon čega mu je prepisao antibiotik, probiotik, vitamin C, kao i lek Alpha B3 i poslao ga nazad u samoizolaciju na 15 dana.

Bez bilo kakvih instrukcija, bez pitanja o potencijalnim kontaktima, poslat je svojoj kući da, bez ikakve kontrole, izdržava kaznu od 14 dana.

Moram da napomenem da se on ne kreće puno, izlazi rano ujutru do prodavnice, sa zaštitom opremom i to ne svaki dan. Uzimajući to u obzir, postoji velika verovatnoća da ga je zarazio neko od nas, ukućana.

Ipak, lekarima i ostalim nadležnima, takva verovatnoća nije pala na pamet i nisu smatrali za shodno da nas testiraju i provere naše kontake.

Ipak, dan nakon svega toga, pozvali su ga telefonom i saopštili mu da i mi svi ukućani moramo u obavezni karantin od 14 dana. Bez obzira što je neko od nas to možda preneo njemu i što smo svi mi u tih pet dana imali mnogo kontakata sa različitim ljudima, prijateljima, kolegama sa posla i slično, to niko nema nameru da proverava.

Čak i da namera postoji, nakon pet i više dana, ti kontakti su ostvarili nove kontakte, oni neke nove i to je bezgraničan krug koji više ne može da se kontroliše.

Kao kontakti možemo da se testiramo jedino na sopstveni zahtev i uz to da platimo test.

Naše zdravlje i zdravlje ljudi oko nas, zavisi isključivo od naše savesti. Zato, molim vas, budite savesni, kada već država nije.