Države BRIC – slične, a različite

Pre tri godine sam bio skeptičan u vezi s BRIC-om. I još sam, bez obzira na očigledan uspeh nedavno održanog samita. Pre gotovo dvanaest godina tadašnji glavni ekonomista Goldman Saksa Džim Onil izmislio je termin „BRIC“ da označi „tržišta u razvoju“ Brazila, Rusije, Indije i Kine. Udeo te četiri države u globalnoj proizvodnji je između 2000. i 2008. naglo porastao – sa 16 odsto na 22 odsto (prema paritetu kupovne moći), a njihovi ekonomski učinci bili su bolji od prosečnog tokom posledične globalne recesije.

Predstavnici četiri zemlje su se 2009. prvi put sastali u Rusiji, nastojeći da pokrenu međunarodnu političku organizaciju. Južna Afrika se pridružila bloku 2010. prvenstveno iz političkih razloga. BRIC okuplja prilično različite zemlje. Južna Afrika je minijaturna u odnosu na ostale, a kineska ekonomija veća od ostalih članica zajedno.

Uprkos činjenici da velike autokratske države Rusija i Kina smatraju da je u diplomatskom smislu korisno da „bockaju“ Amerikance, obe zemlje imaju različite ali veoma važne odnose sa SAD. I obe su radile na osujećivanju napora Indije, Brazila i Južne Afrike da postanu stalne članice Saveta bezbednosti UN.

Kako sam napisao pre tri godine, u analitičkom smislu gotovo da nema smisla stavljati Rusiju, nekadašnju supersilu, u isti koš s ekonomijama u razvoju. Rusiji nedostaje raznolik izvoz, suočava se sa žestokim demografskim i zdravstvenim problemima. Iako je ekonomski rast profitirao od značajnog porasta cene nafte i gasa u proteklih deset godina, druge konkurentske industrije tek treba da se razviju, a država se sada suočava s izgledima da padnu cene energije. Iako teži da održi godišnji rast od pet odsto, njena ekonomija je prošle godine bila gotovo bez oscilacija.

Ako se ruski izvori energije smanjuju, izgleda da su brazilski veći, s obzirom da je njegova teritorija gotovo tri puta veća od teritorije Indije, da je stopa pismenosti 90 odsto i da po glavi stanovnika ima tri puta veće prihode od Indije (i gotovo dva puta veće od Kine). Ali tri godine od moje procene, učinak Brazila je opao – godišnji ekonomski rast je usporen, sa 7,5 odsto koliko je iznosio 2010. na jedan odsto prošle godine, dok se 2013. očekuje da stopa rasta iznosi 3,5 odsto.

Indija je poput Brazila doživela nagli porast stope proizvodnje nakon liberalizacije ekonomije 1990-ih; zapravo, do pre nekoliko godina rast BDP bio je približan stopama karakterističnim za Kinu. Ove se godine, međutim, očekuje porast za relativno slabih 5,9 odsto. Ako ne unapredi infrastrukturu i stopu pismenosti (naročito među ženama), malo je verovatno da će Indija stići Kinu.

Dakle, da li treba da današnje države BRIC-a shvatamo ozbiljnije nego pre tri godine?

Na sastanku u Durbanu nisu osmišljeni detalji strukture predložene nove banke razvoja, što ukazuje da je godinu dana od poslednjeg sastanka BRIC-a u Nju Delhiju, gde je izložen plan o osnivanju banke, ostvaren mali napredak. Nisu rešene nesuglasice u vezi s veličinom i udelima bankarskog kapitala.

Nedostatak jedinstva ukazuje na naglašenu nekompatabilnost članica BRIC. U političkom smislu, Kina, Indija i Rusija se međusobno takmiče za vlast u Aziji. A u ekonomskim smislu Brazil, Indija i Južna Afrika su zabrinute zbog posledica koje može da ima procenjena kineska valuta na njihove ekonomije.

Pre tri godine sam napisao da „BRIC najverovatnije neće postati ozbiljna politička organizacija srodnih država“. Poslednji sastanak BRIC-a mi nije dao razlog za drugačiju procenu.

Autor je profesor na Univerzitetu Harvard

Copyright: Project Syndicate, 2013.

www.project-syndicate.org

Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji