Državna blagajna – od svete krave do kasice prasice

Što je to, prevashodno političko, pitanje najvažnije za stručnjake Svetske banke koji su pre neki dan boravili u Beogradu povodom razgovora s vlastima o važnim ekonomskim temama? Je l’ baš toliko važno da Svetska banka mora da ga apostrofira na konferenciji za novinare i tako, namerno, učini javnim za sve građane Srbije?

Zašto stručnjaci Svetske banke zaziru od dužine izborne kampanje?

Imaju iskustva ti stručnjaci s populistima i raspikućama u Beogradu čija izborna kampanja traje od završetka prethodnih izbora i lako im je da izračunaju da će što kampanja bude duže trajala uzimanje novca iz državne blagajne biti sve veće. A sve dublje zavlačenje ruke u državni džep znači narušavanje fiskalne stabilnosti a zatim pojavu deficita (našta već ukazuje Fiskalni savet) i njegov rast. Fiskalna nestabilnost i visok deficit bili su, podsećanja radi, uvod u preteći bankrot koji je Boris Tadić svojom populističkom politikom prizivao 2011-2012. godine.

Dakle, ništa stručnjaci Svetske banke ne fantaziraju i ne izmišljaju. Oni samo prate kako se opet olako troškare pare iz državne kase. „Sad imamo pare“, ima običaj da sve češće ponavlja aktuelni predsednik države kad deli pare po Srbiji i regionu. Vlast, odjednom, kao da je izmislila perpetum mobile, delka „kapom i šakom“ – ovde milion, tamo deset a onamo sto miliona. „Sad imamo pare“, ponavlja predsednik države, a stručnjaci Svetske banke čupaju kosu (kad se već ne oglašava domaća opozicija) i mole boga da ti izbori budu što pre, ko god ih bojkotovao.

Vlast ne žuri, u njenim rukama je „i nož i pogača“, predsednik sistematski „krcka“ državnu ušteđevinu (suficit) i mnogo se ne uzbuđuje na pojavu deficita. On računa – idu izbori pa je red da ono što je država uštedela sad potroši na kupovinu izborne volje još nenamirene, šarolike i brojne, klijentele.

Tako popušta fiskalna disciplina i tako se suficit pretvara u deficit. Rasipa se na sve strane – u Drvar se odnese i pokloni milion evra, Partizan otkrije da je dobio sedam miliona evra, Zvezda se još ne oglašava ali dobro obavešteni izvori tvrde da je dobila mnogo više, 90 miliona evra otišlo je za namirenje nezadovoljnih „švajcaraca“, 100 miliona daje se policiji i vojsci za opremu i naoružanje, plaćaju se naučnici da objavljuju što više radova u svetskim naučnim časopisima kako bi se Srbija bolje plasirala na besmislenoj Šangajskoj listi, deli se penzionerima jednokratno po 42 evra, neopravdano se podižu plate zaposlenima kod države („ova mera će učiniti da održavanje fiskalne ravnoteže bude mnogo teže“, kaže Svetska banka), neutvrđenom sumom novca podstiče se razvoj vaterpola u Srbiji, dele se nagrade odbojkaši(ca)ma, sa 100 miliona grade se fudbalski stadioni po Srbiji, dele se subvencije stranim investitorima, državnim novcem finansira se obnova privatne kafane u Pranjanima, neće biti zaboravljeni ni seljaci… „Predsednik ispunjava želje svima pa će valjda i Valjevu“, vajka se portal „Kolubarske. rs“, kandidujući Valjevo za novog klijenta kojem treba udeliti neku kintu iz budžetskog suficita.

Što izborna kampanja bude duže trajala, to su veće šanse da Srbija potroši mukom stečeni suficit i opasno zagazi u deficit. Slušajući političare stiče se utisak da oni, kao i sve neznalice, veruju da je mali deficit lako držati pod kontrolom. Tako je Milošević mislio 90-ih godina za inflaciju. Ideja mu je bila da je „malo pusti“ i dok je trepnuo ona se razgorela u najveću hiperinflaciju u istoriji sveta. Da je takva nevolja moguća i s deficitom posvedočiće Argentina, zemlja koja malo-malo pa stigne pred bankrot zato što njeni političari misle da je moguće igrati se s malim deficitom a da neprestano i sa sve više para zadovoljavaju sve brojniju klijentelu.

Zaoštravanje predizborne kampanje u Srbiji moglo bi u finansijskom smislu da znači prelazak Rubikona. Podmirivanja brojne klijentele budžetskim novcem očas posla može se pretvoriti u potkopavanje fiskalne stabilizacije i poslužiti kao „most“ za prelazak Rubikona sa strane suficita na stranu deficita. Srpske finansije, nažalost, nisu trajno stabilizovane, privredni rast je bledunjav i malokrvan i ne garantuje dugoročnu fiskalnu stabilnost. Svetska banka u izveštaju kaže da su rezultati industrije u prvoj polovini godine razočaravajući, da je privredni rast samo 2,8 odsto i da će Srbiji biti teško da postigne planirani godišnji rast od 3,5 odsto. Bez visokog privrednog rasta nema ni fiskalne stabilnosti, ma koliko Vlada čarobirala fiskalnim instrumentima.

Iako je naprednjačka vlast u fazi fiskalne konsolidacije proglasila državnu kasu „svetom kravom“, u predizbornoj kampanji čini sve da državnu blagajnu pretvori u „kasicu prasicu“ iz koje se predsednik države poslužuje kad god treba da kupi sigurne glasove na izborima. Bolje bi bilo da ima nekog, ali kad već nema nikog, da zaustavi devastaciju državne blagajne ostaje samo Svetskoj banci da apeluje na očuvanje fiskalne stabilnosti, odbrojava dane do izbora i meri rast deficita.

Autor je novinar