Državna matura

Zašto ne ide? Ne kaže li se „krov nad glavom najveće je blago“. Kaže! A, šta, to je neka stilska figura – sinegdoha? Ma, nema veze! Naša deca to ne znaju, niti treba da znaju. NJihova znanja su okrenuta ka ishodima i primeni. Dakle – krov nad glavom (ishod, nije bitno kako se do njega došlo) i primenimo! E, sad dolazi tehnika primene – ne misli se bukvalno na krov kuće (eto male začkoljice za primenu znanja). U pitanju je krov našeg obrazovnog sistema. Državna matura! Zvuči! Nema šta, to je to! Reklo se da će to da sistematizuje znanje, da pokrene decu na rad i da uozbilji dosadašnju državnu maturu koja je postala formalnost. Takođe, ona će biti i prijemni za fakultete, ako se oni ne budu pravili važni i u skladu sa svojom autonomijom dodaju još nešto (a neki će morati, samo, psssst! Nećemo sad o tome).

Nego, šta je sa dosadašnjom praksom? Zar ona ne pokreće rad? Zašto je dosadašnja matura postala formalnost? Gde vodi to izjednačavanje gimnazija i raznih stručnih škola? (trljaju li privatni fakulteti ruke?) Kako to da imamo toliko odličnih? Otkud toliko vukovaca? Zašto sve manje njih polaže ili ponavlja razred? Ko je doveo do toga? Škole same? Deca? Nastavnici? Nema ko drugi! Nikad niko ne pominje nikog drugog! Pa kome je onda pala na pamet ova matura i njena groteskna proba? Pa, onima dugima – onima koji se ne pominju, a direktno su zaslužni za sve: i za pad standarda, i za sve manje znanja, i za to što je cela škola, a ne samo matura postala formalnost, što imamo hiperprodukciju vukovaca, ali i onih koji ne znaju oba pisma, ne poznaju našu istoriju (dobro, da ih i razumemo s obzirom na to da se ovde istorija intenzivno piše, a tendencija je i da se ona ranija poništi), što deca ne čitaju, što su neobaveštena o svakodnevnim temama, što ne znaju geografiju, što su im nepoznata osnovna znanja iz biologije, što ne znaju Oče naš, što im je nepoznata tolerancija…

Da, tako je! Neka znaju to svi koji misle da bi rešavanju nekih problema doprinelo uvođenje odgovarajućeg predmeta u škole.

I sve to će rešiti nova državna matura? Neće! A i kako bi?

Ovogodišnja, probna, nije pokazala mnogo toga – radili su je četvrtaci (nezainteresovani za istu jer će polagati staru), napuštali je čim se to smelo, preskakali pitanja u kojima ima dosta da se čita jer naučili su da i bez mnogo čitanja mogu proći…

Znate, naš sistem je prilagođen onom lošem – nema jedinice (bar ne bez opširnog obrazloženja nadležnim službama), nema isterivanja iz škole (do ne tako davno sa 30 neopravdanih učenik je imao primerno vladanje – za to niko nije odgovarao), petica je stimulans (ne za više jer više nema, nego, eto, stimulans), Vukove diplome su opšte mesto, a deca: ne znate šta sve ne znaju!

Nisu oni krivi, naravno. Kako mogu da budu. Neko im je rekao da znanje nije važno jer je suvoparno, da su važne kompetencije, veštine, ishodi…

Kao da bazično znanje ne služi ničemu! Kao da će čitavog života znanje koristiti samo da bi se snašli u datoj situaciji. Kao da je greh živeti sa znanjem! Možda i jeste. Ali, ako je tako, onda pitanje: kome takvo stanje odgovara? I zašto?

Rad na krovu kuće, zvanom državna matura, treba da zamaskira sve što ne valja od temelja pa naviše. Deca… neka su živa i zdrava! Ima ko će da misli umesto njih!

I šta ćemo sad?

P.S. da… deca ne znaju ni o čemu peva naša predstavnica na Evroviziji. A, pevuše je….

Autor je profesor srpskog jezika i književnosti iz Kraljeva