Državni kontinuitet diskriminacije Bošnjaka

Poslednji rezultati konkursa za obuku u vatrogasno-spasilačkim jedinicama opet svedoče politici državnog kontinuiteta. Samo jedan pripadnik bošnjačkog naroda je primljen, iz Novog Pazara nije niko, a desetine je bilo prijavljeno.

Odluka je bila povod za reagovanja aktera bošnjačke politike u Beogradu, ministara, kao i političkih stranaka. To se uvek svodi na jednodnevnom kukanju, ali konkretnih koraka koje bi država trebala da preuzme u pogledu rešavanja ovih pitanja nema i to traje već duže od dve decenije.

Niko od bošnjačkih političara da smogne snage i ovo pitanje nametne i pokuša poremetiti državni kontinuitet diskriminacije.

Koristim priliku da baš u ovom tekstu podsetim javnost na jednu inicijativu koja je, doduše, samo u pokušaju živela dugih mesec dana.

Naime, kada su rezultati konkursa za rad u policiji i vatrogasnoj službi objavljeni prošle godine, put nas je logički odveo prema Misiji OEBS u Srbiji i ambasadoru Janu Bratu u nadi da možemo zajednički pokrenuti Platformu za dijalog koja bi doprinela da predstavnici države sa jedne, politički akteri iz Sandžaka i civilno društvo, uz posredovanje međunarodne zajednice, sa druge strane, doprinesu momentu koji bi pitanje zapošljavanja Bošnjaka u Ministarstvu unutrašnjih poslova učinio politički vidljivim problemom.

Posle nekoliko konsultativnih sastanaka – odustalo se od ove ideje bez konkretnog, realnog i normalnog objašnjenja, iako je bila evidentna zainteresovanost, pa i kod političkih i drugih bošnjačkih aktera. Postoji opšte mesto koje se ponavlja već nekoliko godina, a ono glasi – Sandžak nije više u fokusu međunarodne zajednice.

Uostalom, šta je više u fokusu međunarodne zajednice. Da se kojim slučajem ambasador Bratu zainteresovao za Sandžak, na primer, kao što se ogromna diplomatska i politička energija usmerava na jugu Srbije, pokušavajući da se doprinese ublažavanju složenih problema koje imaju pripadnici albanske nacionalne manjine, uočile bi se sličnosti koje pogađaju Bošnjake i Albance, a to je – državni kontinuitet.

Problemi nisu samo bošnjački ekskluzivitet u Srbiji, ali su svakako specifični – o čemu je najbolje znao grčki diplomata Dimitrios Kipreos kada je država izmišljala preko noći nova izborna pravila namenjene isključivo Bošnjacima.

Stalni kontakti sa građanima oblikuju naša delovanja i aktivnosti kojima se bavimo, ali ističem da je poslednji slučaj izazvao burnu reakciju građana doduše zabeleženu samo u Novom Pazaru.

Kontekst interesovanja međunarodne zajednice je promenjen, iz jedne izuzetno proaktivne uloge, sveden je na pasivnu i formalnu poziciju, a pitanje nacionalnih manjina, njihovih prava, problema, opasnostima koje vrebaju, stranim uticajima koji se prelamaju, raznim procesima radikalizacije kojima je bošnjačka nacionalna manjina izložena odavno je van agende – na našu žalost.

Inicijative koje poteknu iz civilnog društva nekada su uspešne, nekada manje uspešne, zahtevaju ogromnu energiju, trud, ali uvek se oslanjaju na partnere, aktere bez kojih ne možemo – na prijatelje koji shvataju razmeru problema, njegovu ukorenjenost u duboki sistem, političku i međunarodnu poziciju koju ti isti prijatelji imaju u recimo državi koja se zove Srbija.

Autor je izvršni direktor Akademske inicijative „Forum 10“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.