Duboko slušanje 1Foto: Freepik

Ako naslov članka budi u vama sumnju da je ovde u pitanju neko moderno presipanje iz šupljeg u prazno, u potpunosti vas razumem.

Slično, ali sa pomešanom blagom mučninom, sam se osećao kad sam pročitao naslov BBC-ijevog članka „Duboko slušanje: Shvatila sam da svi delimo ista ljudska osećanja“ (Deep listening: I realised we all share the same human feelings).

Kao da postoji težnja u modernom društvu da se nekim uobičajenim stvarima pridodaju nova imena samo da bi zvučala kul. Očigledno nije dovoljno reći „pažljivo slušanje“, već to sad mora biti „duboko“.

„Shvatila sam da svi delimo ista ljudska osećanja.“ Dobro jutro, Kolumbo! Inače, mi svi delimo ista nehumana osećanja. Ali ‘ajde ovom BBC-ijevom članku, sa za mene iritirajućim naslovom, da ipak damo šansu.

U njemu se duboko slušanje definiše kao sledeći proces:

1) Zamolite sagovornika da objasni svoje viđenje i zašto se oseća sigurno po tom pitanju. Slušajte, bez prekida, stavljajući po strani predrasude, protivargumente i rešenja.

2) Sumirajte srž onog što se čuli, uključujući emocije i sadržaj njihove priče. Ne morate da se složite sa sagovornikom.

3) Proverite da li se oni slažu sa vašim razumevanjem onoga što oni govore. Ako se ne slože, zatražite dodatno objašnjenje.

4) Proces ponavljajte sve dok sagovornik ne potvrdi glasno da ste ih dobro razumeli. U tom trenutku, oni bi sad trebali da saslušaju vas.

Kao neko ko je za sebe smatrao da dobro sluša druge, iznenadilo me je to da u stvari ne proveravam da li sam dobro razumeo sagovornika. Nažalost, u nekim slučajevima to nisam radio, jer sam bio uveren da bolje razumem sagovornika od njega samog.

U BBC-ijevom članku su navedena iskustva ljudi koji su išli na kurs dubokog slušanja u Libanu. Jedna od učesnica je sumirala svoje utiske konstatacijom da ako slušamo jedni druge, otkrićemo da imamo dosta zajedničkih stvari – ljudska osećanja koja delimo. Kao neko ko se podsmevao ovoj konstataciji na osnovu čitanja naslova, moram da priznam da fraza „Shvatila sam da svi delimo ista ljudska osećanja“ deluje kao opšte mesto, ali se sad pitam koliko je nas inače došlo do ovog saznanja.

Pažljivim čitanjem (neko će reći „dubokim čitanjem“) BBC-ijevog članka shvatićemo (nadajmo se da niko neće reći „duboko ćemo shvatiti“) da su na kurs dubokog slušanja išli ljudi iz različitih zajednica u Libanu. Saznanje da su ljudi svuda na svetu ljudi bez obzira na kulturu, veru, rasu itd. jeste nešto fundamentalno i nešto što mi iz knjiga možemo teoretski da prihvatimo, ali nije isto ako se to i doživi.

Mišljenja sam da sva ova priča o dubokom slušanju drugih nema svrhe ako nije zadovoljen uslov da smo zainteresovani jedni za druge. Možda grešim, ali ne vidim da ta zainteresovanost generalno postoji. Kad vas je neko na poslu ili u privatnom životu pogledao u oči i iskreno pitao „Kako si?“. Kad ste vi nekog pogledali u oči i postavili isto pitanje?

Ma koliko mi se ne sviđao termin „duboko slušanje“, i nakon mog početnog ismevanja saznanja iznetih u ovom BBC-ijevom članku, priznajem da je lepo videti da ljudi mogu da se promene i da se bolje razumeju.

Autor je diplomirani matematičar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari