Dug i težak put za Srbiju

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

On je naglasio da je „Luksemburg kao zemlja osnivač EU prijatelj Srbije“. „Luksemburg kao zemlja osnivač EU je prijatelj Srbije. Nikada nije zaboravila obećanje EU Balkanu u Solunu 2003. gde je rečeno da je budućnost Balkana u EU“, rekao je Aselborn nakon međuvladine konferencije Srbija – EU, na kojoj su otvorena prva poglavlja u pregovorima sa Srbijom. Šef luksemburške diplomatije je upozorio da su to prva od 35 poglavlja, koja će iziskivati ogromne napore od naše zemlje. On je takođe rekao da je luksemburško predsedništvo pozvalo predstavnike Srbije na sedam ministarskih sastanka, kako bi se Srbija bolja upoznala s funkcionisanjem Unije.

Aselborn je na funkciji ministra spoljnih poslova Luksemburga od 2004, te je šef diplomatije s najdužim stažom u Evropskoj uniji. Do 2013. je bio i vicepremijer u Vladi Žan-Kloda Junkera. U ranoj mladosti bio je aktivni učesnik sindikalnih pokreta i predstavnik mladih u Federaciji luksemburških radnika, koja je preteča današnje Generalne konfederacije rada Luksemburga (OGBL). Godine 1968. ulazi u opštinsku administraciju grada Luksemburga da bi dve godine kasnije radio kao civilni službenik u rodnom Štajnfortu, čiji je gradonačelnik postao 1982. i na toj funkciji ostao do 2004. Nakon parlamentarnih izbora u junu te godine Aselborn je ušao u Vladu kao zamenik premijera, šef diplomatije i ministar za pitanje imigracije. Na njegovu inicijativu Luksemburg je 2012. prvi put izabran za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN za 2013. i 2014. Nakon izbora 2013. imenovan je za ministra spoljnih poslova i evropskih pitanja i ministra za pitanja imigracije i azila.

Žan Aselborn je rođen 1949. Godine 1981. je odbranio master iz precedentnog prava na Univerzitetu Nensi II. Dobitnik je Velikog krsta zasluga Federalne Republike Nemačke 2010. Tri godine kasnije imenovan je za komandanta nacionalnog reda Legije časti Republike Francuske.