Dugo putovanje u noć

Već 55 godina živim u državi čije se navodne vrednosti ne mogu i ne smeju dovoditi u pitanje. Umesto da naša intelektualna elita bude aktivni kreator sistema, angažovana u istrajavanju na istini i pravdi, ona odustaje od učešća u društvenom životu, posebno nerado kritičkog: nekada se plašila centralnog komiteta, danas tabloida i botova. Nikada nije bilo povoljno vreme da se u Srbiji osporava „prosvetljeni apsolutizam“. Najmanje je povoljno danas, kada se vlast ogoljeno poistovećuje sa Srbijom, proglašavajući svoju ideologiju društvenom, a svoje uspehe državnim. Da li otvaranje poglavlja za pregovore sa EU zaista možemo smatrati istorijskim činom? Imam li legitimno pravo da sumnjam da je zaista tako?

Prvo i osnovno pitanje – ko će stići u Evropu nakon dugog putovanja u noć? Potpuno neopaženo je i ovog puta prošla činjenica da je važenje famozne zabrane zapošljavanja u javnom sektoru produženo za još godinu dana! Nastavlja se dakle ingeniozni i lako prepoznatljivi plan idiotizacije Srbije. Vlast je još jednom najboljoj deci svojoj, svojim svršenim lekarima i inženjerima, pravnicima i ekonomistima, rekla da ne računa na njih i da ponovo, sada bez Čarnojevića, moraju da krenu put zapada. Tako će najpametniji i najbolji otići, a nas ostarele i inferiorne Vođa će uvesti u Evropu. Šta reći o vlasti koje se tako lako odriče 15 odsto svojih najučenijih i najperspektivnijih, a favorizuje najmanje kvalifikovane da nadniče po belosvetskim kompanijama, čije se otvaranje u Srbiji plaća masnim subvencijama, osim da tako vrši suštinsku obrazovnu prekvalifikaciju, da ne kažem diskvalifikaciju čitavog naroda? 

 Obećanje o izjednačavanju državnog i privatnog zdravstva do kraja ove godine kao šanse za zapošljavanje mladih lekara ostala je još jedna šarena laža. Najbolji odlaze u jednom pravcu! Da li je zaista uspeh kada svoju budućnost prodamo za pozitivni izveštaj EU ili MMF-a?

Drugo, ne manje važno pitanje – kakvi ćemo stići u Evropu nakon zaista predugog putovanja u noć? Ako je verovati Vučiću sa sastanka Ekonomista „Svet u 2016,“ Srbija će u roku od par godina biti među razvijenijim zemljama Evrope! Ako je verovati zdravom razumu i podacima Global Velta za ovu godinu, gde je prosečno bogatstvo građanina Srbije procenjeno na oko 6.000 dolara (Hrvatske 22.000, Bosne 11.000, Makedonije 9.000, čak i Albanije 8000), onda je verovatnije da ćemo u Evropu stići izgladneli i frustrirani, željni bilo kakvog toplog kazana i zahvalni vlasti što nam ga je omogućila. I ne zdravi, obzirom da se na listi najzdravijih nacija sveta nalazimo na 74. mestu, u društvu Hondurasa i Irana. 

Ako ministar Lončar nije video listu da mu pomognem: Slovenija je na 25, Bosna na 34, Hrvatska na 36, a Albanija na 38. mestu! Za dugo putovanje u Jevropu Stevan Koprivica je obezbedio itinerer, a Zlatibor Lončar će morati mnogo lekova, očigledno. Ako izgubljenom zdravlju dodamo činjenicu da smo potpuno izgubili i svoju duhovnu vertikalu, svoje korene, toliko da i sama Matica srpska optužuje ministra Tasovca da ugrožava temelje nacionalne kulture, onda slavlje zbog budućeg ulaska u EU dobija opor ukus naftalina… Neće biti moljaca, ali ni bilo čega svečanog da obučemo. A možda je ovo putovanje najbolje opisao još Đura Jakšić u Seobi Srbalja pre 150 godina: „a zar ovo nije ropstvo crno što nam ćesar s lepim obećanjem, glatkim reč'ma svojih poslanika, zanaveki spravlja“?

Vreme je za novu politiku. Ne politiku koja će promišljati u arhetipovima: Evropa ili Rusija, Istok ili Zapad… već politiku koja će nas integrisati u postojeću civilizaciju sa svim vrlinama i manama koje nosimo, ne stideći se da civilizaciji ponudi našu posebnost i specifičnost. Za socijalnu odgovornu politiku koja će stati na put neoliberalnom kapitalizmu, kao aktuelnoj meri svega postojećeg, uključujući i sreću. Za državu koja se neće libiti da pomogne kada tržište zataji i koja se neće plašiti da je proglase za relikt komunizma, za državu koja neće ostaviti na cedilu 22.000 ljudi koji su uzeli kredit u švajcarskim francima, za državu koja neće da štedi na svom obrazovanju, pomažući nemačko…

 *Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu