Foto: Imre SaboVreli avgust je konačno iscurio, uz ogromne vrućine i bežaniju u hlad. Kako god to blesavo zvučalo, čovek se uvek nekako snađe, da od elementarnih nepogoda nađe zaklon ili utočište, čekajući da vreme i kalendar odrade svoje, te da nastavi da normalno funkcioniše, bez tereta i pritisaka koje im priroda svojom varljivom ćudi nameće.
Međutim, u Srbiji se pokazalo da nema bekstva nigde i nikuda, od sve veće i užarenije surovosti vladajućeg režima, personifikovanog u liku i delu predsednika nam (dakako Vučića). Od svega se pobeći može i skloniti, ali od njega ne, jer ne postoji taj zaklon ili utočište koje nas može od njega zaštititi.
Računi za struju uvećani za skoro 50 posto te dočekaju, onako fino u poštanskom sandučetu dok bežiš sa usijanog i vrelog asfalta i od elementarne nepogode, od koje se racionalno i pametno sklanjaš. Hoću da kažem da i u takvim uslovima i okolnostima blesava politika te onako perfidno prati, opominjući te da nema šanse da se od takvog ludila bilo gde skloniš.
Kao pobeći ćeš na desetak dana, a onda te dočeka haos i kolaps na aerodromu ili ludilo na graničnim prelazima. Iole ako imaš svesti i savesti, ti sebi onda kažeš „ma ‘beš i vrućinu i toplotne udare, idem na vreli asfalt da se bunim. Idem da se bunim, jer nema drugog načina da se suprotstavim ludilu kojem nema kraja, od koga nema utočišta i od koga mi nema spasa ukoliko i sam ne preduzmem nešto“.
Da, sklonićemo se i sakrićemo se od leda, snega ili nemilosrdno užarenog sunca, ali se ne možemo sakriti nigde od nasilja, lopovluka, mržnje, primitivizma i suludog puta kojim nas Nepomenik vodi. Ovo vrelo leto je pokazalo upravo to da u Srbiji postoji nada, postoji volja, želja, hrabrost i odlučnost da se toj i takvoj politici, jednom za svagda stane na put.
Građani širom vaskolike Srbije su pokazali, kroz one ljude koji su smogli snage da tokom celoga leta u gotovo svim gradovima Srbije sačuvaju tu vatru, koja u velikoj većini ljudi tinja. Užareni beton nije bio prepreka da se izađe i glasno kaže NE kleptokratskoj histeriji i bahatom, političkom šenlučenju, kojim nas svakodnevno čašćava, preko svojih Satrapa, medijskih nastupa i potkupljenih podanika, koji nas maltretiraju, tuku i gaze.
Protesti širom Srbije su pokazali ovoga leta, da je vatra sačuvana i da će se razbuktati na jesen, kada osioni nam lider taman bude pomislio da nam je svima doakao i da će večito vladati, da će se sprdati sa nama, onako kako mu se toga jutra svidi. Istorija nas je, ako znamo da je tumačimo, tome dobrano naučila – „možeš kako hoćeš, ali ne možeš dokle hoćeš.“
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
