Duh iz boce u Jajincima

Delovi Beograda, poput Surčina, Zemuna, Voždovca, Miljakovca poznati po obračunima žestokih momaka, sukobima vođa navijača i pucnjavom na kontroverzne biznismene, kako se kod nas krste kriminalci svih fela, prestono mesto u piramidi organizovanog kriminala u glavnom gradu, prepustili su jednom predgrađu. Jajinci, nekada pitomo selo u blizini Avale, preko noći je postalo mesto u kome tokom prijatne popodnevne šetnje kroz šumu, umesto kakvog zaljubljenog para, možete naići na arsenal oružja, za koji ni posle godinu dana niko ne zna čiji je. Istovremeno količina i vrsta oružja bi mogla da vas navedu na pomisao da je u blizini kakav vojni poligon na kom neka omanja vojna formacija izvodi određene taktičke vežbe, a ne kuća najmoćnijeg čoveka u državi u tom trenutku, predsednika vlade Vučića. Još se nije slegla prašina oko pronađenog oružja, a policija je nedavno uhapsila grupu narko dilera sa pozamašnom količinom opijata maltene na istom mestu. Samo što to više nije u blizini kuće predsednika vlade, već kuće predsednika Srbije koji je još moćniji i preziva se takođe Vučić. Dok građani s nestrpljenjem očekuju beogradske izbore, posle kojih policajci one koji su se ogrešili o zakon neće hapsiti samo oko kuća, već će verovatno pokucati i na vrata mnogih kuća, a u neke valjda i ući, javnost čeka odgovore.

S obzirom da tradicionalno dobro obaveštena partijska tabloidna glasila i policijski bilteni nisu objavili imena uhapšenih, za očekivati je da su u pitanju krupne ribe. Makar da su uhapšeni oni, kojima niko ni ime ne sme da izgovori, sem visokih stranačkih funkcionera. Sećate li se mlađanog Milenka Jovanova iz SNS, koji nam je u sred kampanje za predsednika Srbije, slavodobitno obnarodovao da je supruga jednog opozicionog lidera, šef srpskih narkokartela. Bio sam ubeđen da je baš ona uhapšena u blizini Vučićeve kuće, u Jajincima sa sve duplom bočicom acetona kojom je pokušavajući da skine lak, iskoristila priliku da se istovremeno i drogira udišući opasna isparenja i vrebajući priliku za atentat na vođu. Kao što sam bio siguran da slobode nije lišen nedavno oslobođeni Kosmajac, čije hapšenje je slavodobitno najavio Aleksandar Vučić lično, a oslobađanje je gromoglasno prećutao. Ali nije Nataša Jeremić. Jer je svakom normalnom građaninu ove zemlje je jasno da uz ime Nataše Jeremić ne ide bogati napredni vokabular uvreda, tipa narko bos i vođa kompletnog narko tržišta Srbije. Kao što svakom normalnom čoveku nije jasno zašto još uvek nije uhapšen ili makar hospitalizovan onaj koji je nju označio kao šefa narko tržišta. Još manje je jasno građanima Srbije koji je to tužilac koji je utvrdio da u izgovorenim rečima ostrašćenih SNS jurišnika nema elemenata krivičnog dela. Istovremeno nema ni traga ni glasa ni od stotine atentatora, tako da Jajinci ostaju sigurna kuća i poligon za vaskoliko širenje lažnih vesti i panike među biračima.

Dok Jajinci postaju epicentar organizovanog kriminala u Srbiji, a znatiželjna javnost s nestrpljenjem očekuje da baš tu budu pronađene i fantomke kompletnih idiota koji su rušili u Hercegovačkoj, kao i ostala dodatna oprema i prateći rekviziti, a verovatno i nalogodavac, oglasio se i sudski veštak koji nije imao uvid u zdravstveno stanje mlađanog glasnogovornika. Ali jeste imao uvid u stepen nepostojećih teških povreda medijskih vedeta koje su se onomad okliznule na koru od banane kojom je sa svog medijskog zamka mahao vlasnik ružičaste televizije. Utvrdivši da tih povreda baš i nije bilo u naznačenom stepenu i obimu. Koje uz to nisu ni približne povredama gradonačelnice jednog grada u Banatu koju je sa sve narodnim poslanikom, šamarima vaspitavao tamošnji SNS koordinator simpatičnog imena, koji se odaziva na Baćko. Ali Vršački breg zna da zakloni vidik, naročito kad se gleda iz Jajinaca, te išamaranu gradonačelnicu niko iz vladajuće stranke ne bi ni čuo ni video, naročito poslenici ružičaste televizije koji se groze nasilja nad ženama, da nije hrabre poslanice Marinike Tepić. Jer kao što reče Marinika, SNS kordinator danas šamara svoje, sutra će naše, a ako siledžija šamara svoju, onda je svaka od tih žena naša. Kad svemu ovome dodamo da karate odbornici iz Trstenika ne pada na pamet da odbrani koleginicu podno Vršačkog brega svojim veštinama na kojima bi joj pozavideo i Žan-Klod van Dam, ali se zato ne libi da ih demonstrira na biračima, naročito bakama, jasno je da iz boce nije pušteno mnogo zlih duhova, već je očigledno da je boca razbijena. Nasilje demonstrirano u političkom životu, kroz stranačka saopštenja, skupštinska zbivanja, koje generiše vladajuća stranka, kao cunami je zapljusnulo sve pore našeg društva. Dok dvanaestogodišnjaci prave selfije sa nemoćnim žrtvama obesnog nasilja na pragu devete decenije, dok se u školama deca više ne uče kako da žive već kako da prežive nasilje svojih vršnjaka, Srbijom odzvanja zloslutno kucanje. Pripazite, to ne kuca sat u Jajincima koji odbrojava koliko je još vremena preostalo ovoj vlasti.

Možda to neko kuca i na vaša vrata. I vrata vaše nepodobnosti!

Autor je član DS i bivši narodni poslanik