Dule Silni

Obuzele su me silne emocije. Reči koje sam tada izgovorio studentima pišem u nastavku ovog teksta.

Sa Dušanom se poznajem, razgovaram, družim i sarađujem od „Naše Borbe“ do „Danasa“.

Naš odnos je neprimetno prešao u prijateljstvo. Šta je to što može da sprijatelji dva čoveka?

To su ljudske vrednosti.

Prijateljstvo među ljudima nije samo neophodno, ono je sa moralnog stanovišta i vredno. Cenimo ljude koji vole svoje prijatelje.

Imati prijatelja je nešto lepo, a mnogi smatraju da su dobar čovek i prijatelj sinonimi.

Dušana je karakterisala skromnost. To je svakome bilo vidljivo. Sećam se njegove sveske u koju je beležio razne stvari od finansijskih tokova do kreativnih ideja.

Plenio je tim jednostavnim funkcionisanjem. Cenio je ljude i rado provodio vreme u razgovoru iz koga se često rađala neka plemenita ideja.

Najčešće vreme smo provodili u „Maloj Slaviji“. Tu na Slaviji mogli smo da smestimo sve teme od Jugoslavije do Srbije.

Uvek sam imao utisak da je njegova najveća sreća bila da radi prave stvari tj. stalna težnja da se živi ispravno i dostigne ugled.

To je život u kome je Dušanove postupke vodila vrlina. Ljudske vrline su one osobine koje čoveku pomažu da svaki zadatak obavlja pravilno i na najbolji način, odnosno da ispuni svrhu ljudske prirode.

Važno je da postupke koji predstavljaju oličenje vrline ostali članovi zajednice prepoznaju i da se to zatim pretoči u dobar ugled.

Smatram da je to Dušan dostigao.

Setio sam se Sokratovih reči: znanje je vrlina. Dozvoljeno ti je da radiš samo ono što razumeš i o čemu poseduješ znanje.

Ovoga sam se setio jer su naše različite teme razgovora imale, što bi matematičari rekli, „najmanji zajednički sadržalac“. To su teme o obrazovanju i vaspitanju.

Nismo se zadržavali samo na razgovoru, već sam imao privilegiju da učestvujem u njegovim kreativnim akcijama svakog 1. septembra kada počinje školska godina ili na Savindan kada je školska slava.

Svi naši zajednički poduhvati odnosili su se na prosvećivanje ljudi. Pa to je bila i jeste vizija i misija „Naše Borbe“ i „Danasa“.

Ovo je vreme kada želim sve da podsetim na velike Dušanove poduhvate i lista Danas u kojima sam učestvovao.

Pored posebno kreiranog lista Danas na pomenute praznike (početak školske godine i školska slava), specijalno izdanje novina uvek je pratila organizovana akcija u nekoj školi u Srbiji (Matematičkoj gimnaziji, Kragujevačkoj gimnaziji…) Aktivnost u školi oplemenjena je umesnom donacijom za potrebe učenika. Sve takve aktivnosti imale su vaspitni i edukativni karakter.

Pa to je suština i delovanja novina Danas. Potrebno je da čestita pera u Srbiji tačno i učtivo prenose vesti. Ali to nije i dovoljno.

Tome dodajemo istraživačke poduhvate u traganju za istinom, ali glavni suštinski cilj u sebi sadrži obrazovanje i vaspitanje.

Iz takvih tekstova se edukujemo, učimo, kritički rasuđujemo. Tome je težio Dušan.

Izgradnji takvog novinarskog vidika.

Krasile su ga Platonove vrline hrabrosti, pravičnosti, umerenosti i mudrosti. A sve vreme mu je vidik – sloboda. Zato je Dušan Silni!

Zato, jer je čovek! I borac! Borac na delu od „Naše Borbe“ do „Danasa“.

Kada vas gola politička sila, te čuvene 1999. godine, baci na kolena, Dušan sa svojim bliskim saradnicima krene u odlučnu borbu i pobedi.

A za šta je ta borba?

To je delovanje za dostojanstvo našeg društva i podizanje na pijedestal pravih vrednosti.

Dušan nam je pokazao kakav treba da bude čovek i u najtežim trenucima kada mu je narušeno zdravlje.

Nastaviće on i dalje borbu među onim borcima kao što je arhanđel Mihailo iz Njegoševe Luče mikrokozme.

Nama je Dušan Mitrović ostavio svoje veliko ljudsko delo. I ne samo to. Dao nam je zadatak da njegovo ime sa ponosom izgovaramo i sećamo ga se, a delo da nastavimo.

Autor je profesor matematike