Dušan Mitrović: Direktor kojem su istina i ljudi bili važniji od profita

Tihog i nenametljivog čoveka kojeg su novinari i svi ostali prosto zvali Dule, ne samo zbog toga što im je u nemogućim uslovima duže od dve decenije osiguravao zarade i honorare, nego i po tome što su mu istina i ljudi bili važniji od profita, piše Al Jazeera Balkans.

Samo dan ranije na naslovnici je objavljeno da je redakcija Danasa dobila nagradu „Dušan Bogavac“, koju za etiku i hrabrost dodjeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije. Dušan Mitrović nije bio novinar, ali je bio ključni čovek bez kojeg jedine novine u Srbiji čiji su vlasnici novinari ne bi mogle ni da rade ni da opstanu. Ni da dobiju nagradu za etiku i hrabrost.

List koji piše i o našim zločinima

“List Danas je poslednji list u Srbiji koji je potpuno u vlasništvu (sada već penzionisanih) novinara i medijskih radnika, a čak 22 godine kao direktor vodio ga je Dušan Mitrović. On je bukvalno jedini zaslužan što je list preživeo i Miloševića, a preživljava sada i Vučića. Dule nažalost nije preživeo, bolest koja ga je mučila poslednjih godinu i po dana bila je dobrim delom izazvana i stalnim stresovima koje imate kada vodite jedan ovakav ‘samoubilački projekat’ – da u Srbiji izdajete građanski i uvek ‘opozicioni’ dnevni list, koji piše i o našim zločinima, i o našim brljotinama, i uvek gađa one koji su na vlasti”, kaže glavni i odgovorni urednik Danasa Dragoljub Draža Petrović.

Petrović još kaže da je Mitrović bio čovjek iz senke Danasovog opstanka, „jer ne možete verovati šta je sve potrebno da bi poslovno vodili jedne ovakve novine: od svakodnevne snalažljivosti do otkazivanja oglasa pod pritiskom moćnika, te linča koji se nad nama sprovodi preko režimskih medija“.

Dule je uspio sve to da pobjeđuje, jer je prije svega bio jako dobar čovjek, potpuno atipičan lik medijskog menadžera.

U zvaničnom saopštenju redakcije povodom smrti jednog od osnivača i vlasnika Danasa napisano je i da je Mitrović „svojom verom, snagom i kreativnošću bio inspiracija i pokretačka energija za sve koji su bili dio firme i da se do kraja života borio i čuvao misiju Danasa i njegov kvalitet“.

Pred stalnim rizikom gušenja i gašenja

Jedan drugi osnivač ovog lista, Božidar Adrejić, napisaće za printano izdanje tekst koji je mnogo više od običnog nekrologa:

„Naš drug, prijatelj i saborac Dule, Dulindža, Dulence, Duki, samo birokratski zvanično Dušan… nadimci govore o njegovoj neobičnoj omiljenosti među onima koji su ga znali i s njim sarađivali. I možda još više to što je takvih bilo mnogo, a mnogo i onih među njima koji i kad ga pomenu kao Mitrović, kao da su izgovorili – Dule… Možda je to osobitost od koje je bilo izliveno i njegovo ime: duša. Od čoveka“.

Andrejić ponavlja svoju tvrdnju da bi bez Dušana Mitrovića Danas – koji je od osnivanja pred rizikom gušenja i gašenja – teško opstao.

“On je – iako smo mu upućivali i primedbe, ponekad zbog zaostajanja za ‘koracima vremena’i žalili se na račun ‘Duletovog Excela’, stotinama listova presavijenog roto-papira na kome se štampaju ove novine, na kojima su pažljivo ispisane ideje, predlozi, podsetnici – umeo da na nepojmljive načine poveže svoju nenametljivu upornost sa našim, ali češće sa svojim idejama, iz čije su neobičnosti nicali poslovi, poslovni prijatelji, u krajnjem – opstanak lista”, napisao je Andrejić.

Dirljivi su i oproštajni redovi ostalih Mitrovićevih kolega koji se kao po pravilu završavaju jednodušnom ocjenom: bio je rijetko dobar čovjek.

Komnistica i novinarka Safeta Biševac, koja je u Danasu od prvog dana, opraštajući se se od Mitrovića, tako piše da im on nije bio samo šef, vlasnik i direktor, nego mnogo više od toga: „Bio nam je prijatelj, uvek spreman da pomogne, sasluša, posavetuje. Zato se članovi redakcije Danasa osećaju kao da su ostali bez bliskog prijatelja, člana porodice“.

„Možete li da zamislite da u današnjoj Srbiji u kojoj caruje prvobitni oblik kapitalizma, neki direktor svom zaposlenom pomogne da kupi šporet, popravi zamrzivač, dobije kredit?”, pita Safeta Biševac i sama odgovara: „Verovatno je to zato što je Dušan bio ‘proizvod’ prošlog vremena socijalizma, sindikalni aktivista, borac za jednakost i pravdu. I kao vlasnik i šef nije mogao protiv svoje prirode. Jednostavno, bio je dobar čovek“.

I novinari – kolporteri

A sad nešto sasvim lično. Duleta sam upoznao davno. Ratne 1992. godine u Borbi, onoj Staše Marinkovića koja se nalazila pored nekad čuvenog Trga Marksa i Engelsa, prije nego što se na trg vratio duh i spomenik Nikole Pašića. Za one koji ne znaju ili su zaboravili, Borba je bila bliska reformskoj politici tadašnje savezne vlade Ante Markovića. Dule je radio u prodaji i plasmanu. Ispred Skupštine koja se i dalje zvala Savezna, iako su u savezu ostale samo Srbija i Crna Gora, dok je rat uništavao sve do čega se dotakao u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, održavao se tzv. Vidovdanski sabor, zapravo protest na kome se iz dana u dan okupljao veliki broj pristalica opozicije. Nas nekolicinu honoraraca Borbe, Mitrović je angažovao da prodajemo prvo, tzv. provincijsko izdanje. Prosto odemo u ekspedit Borbe u Kosovskoj, uzmemo po 100 komada novina sa rotacije i dok su još vruće prodajemo demonstrantima. Kao novinari-kolporteri od Duleta smo imali 20 procenata od broja prodatih primjeraka… Dovoljno za pivo.

Igrom slučaja, te 1998., kada je usvojen novi zakon o informisanju, poznatiji kao Šešeljev zakon, ugašena je Naša Borba u kojoj sam ostao do kraja. Danas su nešto ranije osnovali „borbaši“, među njima i Mitrović, poslije sukoba sa tadašnjim vlasnikom Naše Borbe Dušanom Mijićem.

Kasnije smo se sretali rijetko. Uglavnom u bašti kafane „Lovac“ na uglu Njegoševe i Alekse Nenadovića ispred zgrade u kojoj je smeštena redakcija Danasa. Iako je postao direktor, nije se promenio. Teme su bile i ostale iste: mogu li mediji napraviti Srbiju i region demokratskijim i može li i kako opstati Danas?

Oni koji ga bolje poznaju tvrde da je za posljednjih 20 godina otišao na odmor četiri ili pet puta. Danas mu nije bio samo radno mesto, već život.

Omladinski i sindikalni aktivista

A šta će ostati zapisano u Mitrovićevoj zvaničnoj biografiji?

Rođen je u Kraljevu, gdje je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Bio je član i aktivista Saveza socijalističke omladine Jugoslavije i potpredsjednik Saveza socijalističke omladine Srbije. Bio je sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije, nakon čega je učestvovao u osnivanju, potom bio i potpredsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost. Iz sindikata prelazi u medijski biznis. Prvo je radio u dnevnom listu Borba, u vreme kada je glavni i odgovorni urednik bio Stanislav Staša Marinković, zatim u Našoj Borbi. Bavio se plasmanom i prodajom lista. Sa grupom istomišljenika osnovao je dnevni list Danas 1997.

Na mestu direktora Dan Grafa, kao izdavača lista Danas, nalazio se od druge godine njegovog postojanja, od 1998. godine.

Zaslužan je za razvoj ulične prodaje novina, a potom i novih alternativnih distributivnih mreža iz koje su nastala brojna, među njima i trenutno najjača preduzeća za distribuciju štampe u Srbiji.

Ispraćaj u četvrtak

Ispraćaj će biti održan u četvrtak, 22. oktobra, od osam sati na Novom groblju, a sahrana istog dana u njegovom rodnom mjestu Cvetke kod Kraljeva, u 13 sati.

Po izričitoj želji Dušana Mitrovića, a i zbog opšte epidemijske situacije, osim ispraćaja i sahrane neće biti održani nikakvi skupovi.

Knjiga žalosti povodom smrti Dušana Mitrovića biće otvorena do petka 23. oktobra, svakog dana od devet do 17 sati u redakciji lista Danas.