Foto: Medija centar / (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/MO)„U ekonomiji politička volja i akcija najčešće i uglavnom doprinose propadanju, nikako oporavku“, napisao je Miša Brkić pokušavajući da obesmisli „Deklaraciju za sprečavanje propadanja Srbije“. Napisao je ovo Brkić i ostao živ jer svaki čovek zna da je svakoj ekonomiji neophodan politički okvir kao i da ne postoji tako jaka ekonomija koja može da preživi pogrešnu politiku.
Da hoćemo da budemo cepidlake mogli bi da primetimo kako je Analiza „Deklaracije“ koju potpisuje g. Brkić duža od samog dokumenta kojim se bavi. Mogli bi da poput novinara Brkića potegnemo teške reči i konstatujemo da je njegov tekst slika i prilika naprednjačke Srbije u kojoj nema mesta za ideje već samo za negativne kvalifikacije svakoga ko nešto predloži. Mogli bi i da primetimo da gospodin Brkić neodoljivo podseća na srpske političare koji imaju stotine kritika za sve, ali nijednu konkretnu ideju kako da se problem reši.
Sve bi to mogli, ali nemamo vremena za bilo šta od toga. Od takvog pristupa nikom neće biti bolje. Zato samo osnovne stvari.
Ne, gospodine Brkiću, mi nećemo da, kako preporučujete, pomognemo da se izlegu novi Kostići, Miškovići, Popovići i drugi kod kojih je u većini biznisa uvek bila država ta od koje su jeftino kupovali ili joj skupo prodavali.
Ne želimo reprizu bogaćenja ljudi koji su počeli iz prodavnice mešovite robe u jednom vojvođanskom mestu i preko šećerana za tri evra, čerupanja PKB-a i raznih drugih biznisa sa državom ili kroz korišćenje primarne emisije stekli ogromno bogatstvo.
Da, gospodine Brkiću, mi se zalažemo za prestanak zaduživanja kod stranih država, sprečavanje zaduživanja kojima se finansira potrošnja i uvođenje reda koji znači da Vlada može da zadužuje građane samo za investicije koje se realizuju kroz tenderske procedure, čime želimo da smanjimo zavisnost od vlada stranih država.
Da, gospodine Brkiću, mi ćemo neobnovljive resurse ostaviti u vlasništvu države kao što to je to recimo slučaj sa rudnicima bakra u Poljskoj.
U tim rudnicima proizvodnja je dimenzionirana da rudnici traju još mnogo decenija, dok će Kinezi, koji su vlasnici naših rudnika u najvrednijem od njih – „Čukaru Peki“ okončati eksploataciju za 13 godina nakon čega će Srbiji ostaviti hektare devastirane prirode, mrtve reke, gubitak radnih mesta, povećanje smrtnosti i trajno iseljavanje ljudi iz sela i gradova.
I da, gospodine Brkiću, mi ćemo pretvoriti društvo zvanja u društvo znanja jer upravo znanje direktno utiče na bogatstvo, ali je to nemoguće uraditi dok prosvetni radnici primaju plate manje od prosečne plate u Srbiji. Zato smo i predložili da minimalna plata prosvetnih radnika bude 100.000 i više puta davali objašnjenje kako je to moguće.
Da bi se ljudi osećali sigurno, gospodine Brkiću, potreban nam je efikasan sistem zdravstvene zaštite i brige. Da bi ga uspostavili neophodno je da svim medicinskim sestrama koje rade kao dve ili tri njihove koleginice u zemljama EU, a plaćene su najmanje u regionu, obezbedimo početnu platu od 85.000 dinara.
Takođe je potrebno da lekarima početnicima garantujemo minimalnu početnu platu u iznosu od 150.000 dinara. Ako to ne uradimo, uskoro neće imati ko da nas leči i da nam da injekciju jer zdravstveni radnici beže iz Srbije, ne samo u potrazi za boljim platama već sa željom da zaista leče ljude.
Vaša primedba da će se zatvoriti privatni domovi zdravlja i bolnice jer vlasnici neće moći da daju tolike plate je besmislena. Pa nisu zdravstveni radnici napustili državno zdravstvo i otišli u privatno jer su tamo plate manje, nego obrnuto.
I da, mi bismo da napravimo analizu strukture cena 100 najprodavanijih proizvoda i utvrdimo ko se bogati na narodnoj muci i to zaustavimo jer se samo tako štiti novčanik građana, a ne profit trgovinskih lanaca koji se ničim izazvano udvostručio.
Poštovani gospodine Brkiću, sve je zapravo vrlo jednostavno.
Za Vas tržište je ta nevidljiva sila koja reguliše sve i treba mu omogućiti da obavi svoju ulogu. Problem je što je upravo zahvaljujući tom „regulatoru“ inflacija u Srbiji veća nego u Ukrajini, koja je u ratu. Problem je što je taj koncept davno napušten čak i od strane SAD, koje su njegova kolevka.
Dokaz za to je 52 milijarde dolara subvencija za proizvodnju čipova ili 30 milijardi dolara subvencija poljoprivrednicima godišnje, uz razne zaštitne kvote, carine i takse. Uveren sam da ste i Vi, gospodine Brkiću, saglasni da građani Srbije ne smeju biti inferiorni u odnosu na građane u SAD.
Mi iz Stranke slobode i pravde smatramo da građani Srbije zaslužuju državu koja im je oslonac i podrška a ne teret i briga. Za takvu državu se borimo. I nećemo stati.
Tražimo podršku građana kako bi sprečili ne samo propadanje Srbije već i relativizaciju onoga u čemu živimo i stvorili temelj za pristojnu, bogatu, modernu i evropsku Srbiju.
Autori su potpredsednik Stranke slobode i pravde i član Predsedništva Stranke slobode i pravde
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
