Dva načina da se proživi život

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Iz udobne zapadne fotelje nas veliki kompjuterski strucnjak koji se moze se reci bio prvi medju prvima , bar u Srbiji, koji je uvodio racunare medju nas, sada lagodno preporucuje cist obraz pa makar i i po cenu zaposlenja. Lako je to tamo gde je neka proba i sam ovde ako se ikada vrati.

   1. Antonić jeste čuvao i sačuvao čist obraz po cenu (svog) zaposlenja ovde. Pored toga, ja sam shvatio da je tekst pre svega upućen ovim našim političarima tutumracima, ako oni išta čitaju i imaju obraza.

   2. Ovaj tekst mogu da razumeju samo oni koji nisu anestezirani, za ostale mi je žao!

   3. A ti si pametan rodila te majka partijaša pa samo mudruješ… kao lako je tamo a ovde je teško, pod bremenom belosvetskih problema koje ti i tvoj vođa morate da rešavate….
      Čovek je otišao sa 60 godina u svet jer ste ga takvi kao tvoj vođa i ti musavi oterali… isto kao Dr. Stojkovića i mnoge druge….

   4. Nisi razumeo. Ljudi i odlaze iz Srbije da bi sacuvali obraz. Da li u Srbiji moze pristojno da se zivi? Pa mozda i moze, ali ako ti serviraju finu hranu na patosu, te moras da je konzumiras kao ker, povijene kicme, ima onih koji ce to da odbiju. Ta dilema moze da bude „teza“ ako tom hranom moras decu da hranis, ali, paradoksalno, upravo ta deca ucine izbor laksim, jer toj deci treba pruziti licni primer. E, sada, taj primer moze da bude kao sto Krkobabic stariji bude model srednjem, a on najmladjem. I ako je model drustva „ako ne mozes da ih pobedis, pridruzi im se“, onda biram da pravim drustvo Dr. Stojkovicu. Pozdrav iz Bostona.

2. Hvala gospodinu Antoniću na odličnom i poučnom tekstu !
   Nije ga dugo bilo u javnosti. Sa setom se sećam vremena Galaksije.

3. Decenijama čitam tekstove Voje Antonića i nikad se nije dogodilo da se ne saglasim sa onim što piše. Živi bili. Biće vremena.

4. Dobar tekst

5. Odličan tekst. Poučan za one koji su na ivici. Za ove na vlasti neće imati nikakav uticaj. Za “normalne“ ljude ohrabrenje i potvrda da nisu skrenuli pameću što im pomen domaće politike izaziva gađenje.

6. Izvanredna tema, koju smo u ovih 30 godina mnogo zapostavili. Ipak hvala autoru sto se setio i napisao ovaj clanak. Steta samo sto je u ovaj tekst umesao aktuelnog predsednika Srbije, jer on nije dostojan bilo kakvog promisljanja u vezi teme ŹIVOT, posto je sve ucinio i cini da oskrnavi nase zivote. A, posto je deklarisani ljubitelj Vebera, verovatno nikada nije procitao nista od vladike NikolajaVelimirovica, i njegove etike, sigurno zbog svega toga ne oseca ni najmanju grizu savesti.
   I nepravedno bi bilo govoriti o GAZENJU ZIVOTA kao ekskluzivnom delu samo sadasnjeg predsednika. Ne Vucic je samo DOKUSURIO NASE ZIVOTE svojom politikom destrukcije. Ali, zlocin nad zivotom poceo je jos u onim medjunacionalnim medjuverskim ratovima devedesetih. Nama je tada zivote unistavao Milosevic, uz pomoc svojih kolega iz susednih bivsih yu-republika: Tudjmana, Izetbegovica Kucana…. Posle njegove direktne vlasti, za vreme Tadica smo samo vidali rane. No, nova oluja i nesreca pogodila nas je kad se desio istorijski politicki incident i Nikolic postao predsednik. Zivot sa radikalima i neoradikalima nije imao sanse.
   Ipak, mi to shvatimo tek kad se nadjemo na nekom groblju, gde ispracamo nekog sebi dragog i bliskog, koji je jos juce bio tu pored nas vrlo zivahan, a danas ga vracamo zemlji, kojoj valjda svi pripadamo sem naseg pamcenja i uobrazilje.
   Samo u tim trenucima mi se setimo ZIVOTA, i sazalimo se nad njim, jer smo ga tako malo cenili i cuvali.
   Jedino sto zabrinjava je da ta suocavanja sa zivotom, na mestima gde se on odjavljuje, postaju sve cesca. Toliko cesta da se stice utisak kako u u Srbiji zivot vise nije moguc.
   P.s. Samo bez cenzure

7. Sjajan tekst koji, na žalost, ukazuje na to koliko u nasem narodu ima onih nečasnih, zbog kojih se oni časni stide i razmišljaju o bežanju odavde. Ti nečasni održavaju ovu vlast, ali oni nisu Srbija i moramo verovati da će častan obraz jednog dana pobediti i spasiti ovu jadnu zemlju.

   1. Necasno je napisati ovakav komentar .

8. Poučno, kritički i pozitivistički. Vojo, i galaksije plaču nad onim što radimo sami sebi, zar ne?