Dva zla

Istraživanja koja budu merila raspoloženje javnog menjenja za ovu nedelju morala bi da pokažu makar pad kolebljivlih birača SNS, ako ne i rast Vučićevog rejitnga. U kampanji za Beograd hrvatska je predsednica svakako više učinila za kolegu iz Srbije i sestrinsku partiju iz EPP grupe u evropskom parlamentu, od recimo Zorane Mihajlović.

Ali, hoće li to Vučiću biti dovoljno?

U ovom trenutku ni najbolji istraživač ne može na to pitanje da odgovori sasvim pouzdano, ali činjenica je da je vođa naprednjaka već uspeo da slomi Beograd. Od decembra 2016. recimo, od kad Demokratska stranka nema ni jednog predsednika neke beogradske opštine, i od kada su se i oni koji su bili izabrani kao DS, pretvorili u zasebne grupe građana, slika prestonice kao uporišta ove stranke je izčezla. Još gore, ostao je negativni otisak te slike u liku Vesića, koji koliko god da je blizak Vučiću, ostaje prepoznat kao DS, odnosno tipičan negativac te stranke.

Sa druge strane, i opozicija ima takav problem ali širih razmera – nema ljude koji su sami po sebi pozitivna poruka. Opozicija ima svoje Vesiće i Vesiće i zato kad se i desi događaj koji treba da pokrene javno mnjenje u njenu korist, to se ne dešava i rejting joj jednostavno ne raste – recimo hapšenje oficira zbog sukoba sa skupljačima naprednjačkih sigurnih glasova. Kada se o tako nečem izjasne ljudi poput recimo Balše Božovića (u ovom slučaju je on ćutao, ali se uglavnom oglašava na sve teme) priča izgubi na svakoj verodostojnosti.

Najmanji je problem tu Đilas, jer on je bio dobar gradonačelnik. Dobar u smislu zapadnih demokratija. Smeće je odnošeno redovno i na vreme, kao što reče da je demokratija onaj gradonačelnik Njujorka, gradski autobusi su vozili po redu vožnje, vrtići su morali da rade tako da zaposleni roditelji mogu da stignu po decu, a ne da šalju babe i dadilje… Projekat vlasti bio je most, skup ili ne, ali most za sve ljude, a ne hoteli za najsumnjiviji deo establišmenta. I konačno, zašto to i ne reći, korupcija je imala prihvatljiv nivo. Svi koji tvrde da ne postoji razlika između dva zla i da gradonačelnik Beograda treba da bude Lenjin koji će da juriša na Stari dvor sa neke krstarice sa Save, zastupaju ustvari oba zla, i manje i veće, to jest sopstvenu udobnu poziciju, koja je kao iznad oba.