Dvajt Hauard

Hauard je srpskoj publici ostao poznat po izjavama u kojima je naglasio da mu je Stojaković jedan od omiljenih šutera, da je uživao gledajući ga dok je nastupao za Sakramento. Sa Miličićem je jedno vreme bio saigrač u Orlandu, tako da je nakon rastanka apostrofirao da mu srpski centar nedostaje u ekipi i da je u pozitivnom smislu „lud“. O Krstiću je imao samo reči hvale.

Hauard je, nakon povlačenja Šakila O Nila, fizički najdominantniji centar u ligi. Orlando mu je, baš kao i Šeku, bio prvi klub u NBA, a zatim je poput O Nila prešao u Lejkerse. Iako je verovao da će sa „jezerdžijama“ osvojiti šampionski prsten, nerazumevanje sa Kobijem Brajantom i ne baš dobra atmosfera u timu, uz mnoštvo malera, bukvalno su ga naterali na odlazak iz Los Anđelesa i ovosezonski prelazak u Hjuston, gde je uz pomoć trenera Kevina Mekejla napokon prodisao. Pasionirani je ljubitelj tenisa i često leti, tokom pauze u NBA, na terenima duž Floride i Kalifornije prebacuje mrežicu. Za sebe kaže da mu je bekhend jača strana i da se odlično kreće na osnovnoj liniji. U šali je konstatovao da je najbolji teniser na svetu, izvinivši se Đokoviću i Nadalu na „prepotenciji“. Hauard, baš kao i Skoti Pipen, bivši saigrač Majkla Džordana iz perioda kada su nastupali za Čikago, smatra da je Lebron Džejms najbolji košarkaš svih vremena. Solidan je imitator, veliki šaljivdžija, tako da često skida poteze i grimase nekadašnjih, ali i sadašnjih košarkaša u NBA. Omiljeni mu je čuveni i neprevaziđeni Čarls Barkli.

Rođen je 1985. u Atlanti. Nakon srednje škole izabran je 2004. godine kao prvi pik na draftu od Orlanda. Sedam puta je nastupao na Ol-staru. Tri puta je imenovan za najboljeg defanzivca lige, u pet navrata je bio najbolji skakač i dva puta najuspešniji bloker. Sa reprezentacijom SAD osvojio je zlato na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. i bronzu na Svetskom prvenstvu u Japanu 2006.