Dvanaesti mart, danas 1

Smrtonosni pucnji koji su odjeknuli 12. marta 2003. godine prekinuli su život dr Zorana Đinđića.

Hici u tadašnjeg premijera Srbije i predsednika Demokratske stranke istovremeno su značili i pokušaj ubijanja budućnosti Srbije.

One budućnosti kojoj je simbol bila ličnost dr Đinđića, čoveka britke političke misli i duha, nepresušne energije i optimizma, čiji se smisao života ogledao u nastojanju da se Srbija temeljno reformiše i da se od nje napravi savremeno i prosperitetno društvo proevropske orijentacije koje počiva na demokratskim vrednostima poput onih u drugim evropskim zemljama.

Nije to bio prvi put da se razvoj Srbije zaustavlja atentatom – u našoj istoriji zabeležen je čitav niz takvih tragedija.

Modernizacija zemlje ovde je oduvek imala veliki broj protivnika.

Iza toga uglavnom nisu stajali racionalni razlozi od kojih bi trebalo da strepe građani Srbije, već partikularni interesi pojedinaca i grupa kojima nije odgovaralo da se ovde uspostavi vladavina prava i vrednosni sistem koji počiva na zapadnoj demokratiji.

Osamnaest godina kasnije, ne samo što možemo da konstatujemo činjenicu da od modernizacije srpskog društva nema ništa, već i da se zemlja niz godina kreće anahrono.

Iako je Srbija, bar deklarativno i dalje „na evropskom putu“ – šta god se pod tim podrazumevalo, zemlja se svakim danom sve više udaljava od Evropske unije.

Izgradnja demokratije u državi koja se ne može podičiti visokim procentom obrazovanog stanovništva, duboko ukorenjene autoritarnosti i patrijarhata, kao i nedostatkom političke kulture dugotrajan je proces.

Nažalost, postpetooktobarske vlasti propustile su da se ozbiljnije pozabave promenama u sistemu obrazovanja i kulture koje bi ključno doprinele izgradnji savremenog društva.

Uspostavljanje nezavisnih institucija išlo je mukotrpno i sporo, pa nije ni čudo što su postale lak plen naredne vlasti.

Opisali smo pun krug i od zemlje mlade demokratije, 2012. godine, vratili smo se pod vladavinu onih istih koji su Srbiju uveli u tragediju devedesetih godina dvadesetog veka i čiji je lični interes sušta suprotnost ciljevima koje su sami deklarisali.

Današnja Srbija funkcioniše u potpunoj disharmoniji sa vrednostima za koje se Zoran Đinđić zalagao, čak se može reći da se ponovo nalazimo u pretpolitičkom stanju.

Društvo je opasno polarizovano i duboko kriminalizovano, a na čelu zemlje nalazi se autoritarna ličnost koja teži da svoju volju nametne svakoj instituciji, svakom domu i svakom pojedincu.

Ustav je zgažen, pa umesto podele vlasti, imamo koncentraciju sveukupne moći u rukama predsednika države koji, mimo svojih ovlašćenja, donosi ključne odluke iz svih oblasti.

Vlada se uz pomoć manipulacije najširim slojem stanovništva, dok prosečan građanin ovde više ne uživa nikakvu pravnu, imovinsku, niti ličnu sigurnost.

Zemlja se besomučno pljačka, afera aferu sustiže, često prelazeći granicu zamislivog i nijedna od njih se ne razrešava.

Guše se medijske i individualne slobode, a obespravljeni građani širom Srbije prinuđeni su da se bore čak i za elementarne uslove života kao što su čist vazduh, zdrava voda i nezagađeno zemljište.

U nameri da što duže opstane, režim na vrlo perfidan način pokušava da izvrši reviziju Đinđićevog dela i minimalizuje njegovu zaostavštinu.

Kao rezultat često možemo naići na prekrečene table sa imenom ulice Zorana Đinđića, uništene murale i oskrnavljena obeležja podignuta u znak poštovanja prema ubijenom premijeru.

Međutim, koliko god ovi nasrtaji bili agresivni, političko nasleđe Zorana Đinđića nije moguće potisnuti u zaborav jer je njegov trag u našem društvenom tkivu isuviše dubok.

Ostavio nam je u amanet svoju viziju i borbu za modernu Srbiju i delom pokazao da je odlučujuću bitku moguće dobiti.

Dr Zoran Đinđić nije imao na raspolaganju dovoljno vremena da dovrši započetu misiju, ali je saborcima i sledbenicima, a pre svega svojoj Demokratskoj stranci, ukazao na put kojim treba ići.

Na nama je da ovaj put pređemo do samog kraja.

Da bismo to realizovali, neophodno je imati dobru i snažnu organizaciju, postaviti jasne ciljeve, hrabro se uhvatiti ukoštac sa problemima i verovati u uspeh. Rezultat ne može izostati.

„Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami!“

Dr Zoran Đinđić

Autor je predsednik Izvršnog odbora OO DS Stari grad, Beograd

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari