Dve „sređene“ ulice

Ona se nalazi u blizini Obilićevog venca. Obe su proglašene pešačkim zonama, ali je Obilićev venac sređen pre nego što je „sređena“ moja ulica.

Bio sam se navikao tokom godina na izvesne pogodnosti, dok nisu počeli radovi na izgradnji pešačke zone. Mogao sam, na primer, da parkiram auto u blizini kuće gde stanujem, ali to moje građansko pravo mi je uskraćeno od jačeg prava – prava države i vlasti. Iako sam invalid u poznim godinama, moje pravo se istopilo. Sada moram da pešačim do parkinga, gde sam ugrabio slobodno mesto za kola, a kada putujem sa stvarima, ili kada doputujem, bolje da ne govorim.

O estetici završnih radova želim da nešto napišem. Obilićev venac je sređen maksimalno dobro. Žardinjere sa cvećem i zelenom travom, klupe za odmor, lampioni sa drvoredima, sve je savršeno. Ako je ovim radovima rukovodio glavni gradski urbanista, g. Folić, čestitam.

Nekoliko desetina metara niže, dolazi se u moju ulicu Maršala Birjuzova. NJu je verovatno „radio“ neki loš učenik Folićev. Nema ništa na tom ravnom prostoru. Nema govora o estetici. Na Obilićevom vencu su poređane mermerne ploče po zakonima likovnosti, kocke su ređane brižljivo i sa „bordurom“, koja se prislanja uz fasade zgrada i koja obilazi žardinjere, drvorede. Sve je kako treba i kako bi umetnici to pravilno i uradili. A u mojoj ulici, ništa od toga. Ređano je bez veze i bez ikakvog likovnog obrazovanja.

I na kraju gledam sa tugom, na moju ulicu, praznu i nedorađenu. Pre mi liči na dvorište za šetnju zatvorenika u nekom KP domu, ili na kasarnu za obuku i marširanje vojnika.

Nudio sam se g. Foliću da kao likovnjak, pomognem, u toku radova, kada se već moglo nazreti kuda sve ovo vodi. Nije mi odgovorio. Verovatno, njegove diplome iz Amerike se nisu smele dovesti u pitanje. Ne znam tačno šta se zbivalo, ali naša ulica Maršala Birjuzova postade „pastorče“ Obilićevom vencu.

Autor je akademski slikar i pisac iz Beograda