Dvostruki izraelski rat: Analiza bivšeg ambasadora Jugoslavije u Izraelu

Akcija Izraela, koja svakako nije bila neočekivana, za koju se čak može reći da je bila i jedan od ciljeva Hamasovog terorističkog napada, sada već više od dve nedelje razara Gazu i zbog čvrste blokade ove teritorije direktno otvara novi front sukoba između dve strane.

Taj front nalazi se u sferi javnog mnjenja, pre svega u arapskom svetu ali sve više i u međunarodnoj zajednici, gde Hamas očekuje daleko više razumevanja za borbu Palestinaca protiv Izraela, nego podršku za akciju od 7. oktobra.

Hamas je na vlasti u Gazi još od 2006. godine, kada je pobedio na izborima, a 2007. godine je silom izbacio pripadnike organizacije Fatah, kao dominantnog dela Palestinske oslobodilačke organizacije, iz Pojasa Gaze.

Od tada vlada sam, razvija mrežu svojih aktivnosti, kako na administrativnom nivou, tako i u socijalnoj sferi i policiji.

Povremeni sukobi sa Izraelom u poslednje dve godine su svedeni na minimum, zbog čega su neki bezbednosni krugovi u Jerusalimu razumeli da Hamas više nema posebnog interesa da pojačava vojni otpor Izraelu, već se polako okreće kvalitetu života svojih građana.

Takva bi orijentacija bila uvek veoma dobro primljena od strane pripadnika desničarske izraelske koalicione Vlade, koja nema teritorijalnih pretenzija prema Gazi (kao u slučaju Zapadne obale), već isključivo svoju politiku prema Palestincima orijentiše u smeru sprečavanja realizacije ideje o dve države, uz istovremenu normalizaciju odnosa sa što više arapskih zemalja.

U toj politici Hamas je imao veoma važnu ulogu i zato su nedavno palestinskim radnicima u Gazi davane hiljade radnih dozvola da mogu da dolaze na posao u Izrael.

Da li su prilikom kretanja kroz Izrael veoma uspešno beležili sve bezbednosne mere koje je preduzimao Izrael uz granicu sa Gazom, zbog čega je dobrim delom teroristička akcija od 7. oktobra imala takav uspeh, ostaje otvoreno pitanje.

Drugi deo razloga za uspeh sa stanovišta Hamasa jeste u direktnim propustima izraelske strane da održi potreban nivo praćenja situacije koji bi sprečio ulazak dve i po hiljade naoružanih pripadnika Hamasa.

Demonstracije podrške palestinskom narodu, koje se sada održavaju u mnogim gradovima arapskih država, kao i u najjačim zapadnim zemljama, pokazuju da sada Izrael, pored Hamasa, ima za protivnika i negativno javno mnjenje u mnogim zemljama, prouzrokovano velikim brojem civilnih žrtava izraelskog bombardovanja Polasa Gaze.

Pri tome se praktično, na sporedan način, teroristička akcija Hamasa uklapa u borbu palestinskog naroda za osnivanje sopstvene države.

Retko ko na arapskoj strani uopšte spominje ime Hamasa, vec se govori o izraelskoj okupaciji, širenju jevrejskih naselja na Zapadnoj obali, a najviše o skoro nemogućoj bezbednosnoj situaciji palestinskih civila u Gazi.

Na ovaj način, rat je prešao na drugi nivo, na onaj koji Izrael i Palestince vraća na početak sukoba, kada je formirana jevrejska država i kada je arapska strana odbila plan o podeli mandatne Palestine.

Vojni cilj izraelske armije jeste definisan kao akcija za potpuno uništenje terorističke organizacije koja vlada Pojasom Gaze. Takav cilj, bez kopnene ofanzive nije moguće postići i to svi učesnici sukoba dobro znaju.

Isto tako, u slučaju kopnene ofanzive, sudbina 220 talaca koje je Hamas odveo iz Izraela tog 7. oktobra može biti teško ugrožena, a i taj element je smišljen od strane Hamasa kao sredstvo odvraćanja Izraela da krene u opšti napad. Stradanje talaca bi teško pogodilo javno mnjenje u Izraelu, otvorilo bi još jedan front borbe izraelske Vlade za opstanak, bez ikakvog izgleda za uspeh.

U celini gledano, u ovom trenutku se ne naziru moguća rešenja sadašnje teške situacije, što na neki način rukovodstvima obe strane za određeno vreme omogućuje da funkcionišu u skladu sa očekivanjima sopstvenog naroda.

Ono što postaje sve jasnije, jeste činjenica da je rešenje palestinsko-izraelskog sukoba po sistemu dve države sve dalje od realnosti, a bez njega verovatno nema ni bilo kakve mogućnosti za smirivanje situacije na duži rok.

Uništavanje Hamasa po svaku cenu se nastavlja, stradanje civila u Gazi dovedeno je do ivice potpune humanitarne katastrofe, a sa izraelske strane masakra od 7. oktobra imaće dalekosežne posledice i po unutrašnju političku stabilnost zemlje.

Tek predstoji državna istraga o propustima obaveštajnih, vojnih i političkih krugova, koja će snažno podići tenzije u Izraelu i dovesti do mnogih promena.

Do tada, Izrael se suočava sa ozbiljnom dilemom kako da uništi Hamas, i kolika je cena takve akcije sredstvima koje ima na raspolaganju.

To ne samo što utiče na propalestinske simpatije u svetu, vec može da dovede i do destabilizacije nekih prijateljskih zemalja, kao i sve ozbiljnijeg otpora sadašnjoj politici najvažnijih saveznika.

U tu svrhu služi puštanje na slobodu po dva taoca, što dovodi do verovatnog zahteva SAD da se kopnena ofanziva odloži, kao i da se nastavi sa upućivanjem humanitarne pomoći.

Takva trgovina nije ništa novo na Bliskom istoku i nastaviće se sve dok postoji „moneta za potkusurivanje“ (taoci), što će produžiti ovaj sukob. Komplikovanost svakog sukoba u ovom regionu više i ne treba dokazivati, ona se podrazumeva, a cenu će i dalje plaćati oni koji ni na koji način nisu učestvovali u donošenju bilo kakvih odluka.

Autor je bivši ambasador Jugoslavije u Izraelu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.