Džaba vam krečenje

Zdravstvena politika predstavlja jedan od ključnih političkih, a ne samo ekonomskih, zahteva svih država sveta. Koji je glavni problem u zdravstvenom sistemu Srbije? Zdravstveno osiguranje predstavlja, ako ne najveći, onda jedan od glavnih problema u zdravstvenom sistemu Srbije. Suština savremenog koncepta zdravstvenog osiguranja je u uvažavanju principa solidarnosti i jednakosti u pružanju zdravstvenih usluga za sve građane, a ne samo za zaposlene. To bi značilo i zdravstveno osiguranje za sve građane Srbije. To jedino može da se postigne uspostavljanjem zdravstvene zaštite koja počiva na obaveznom zdravstvenom osiguranju, finansiranom iz državnog budžeta, na osnovu poreza.

Ovaj tzv. Beveridžov sistem zdravstvenog osiguranja u odnosu na dosadašnji Bizmarkov razlikuje se ne samo po prikupljanu sredstava nego i po tome što bi svi stanovnici Srbije, a ne samo zaposleni imali zdravstveno osiguranje pod jednakim uslovima. Za Beveridžov model zdravstvene zaštite se smatra da najviše garantuje zdravstvenu zaštitu svim građanima, a načelo solidarnosti je najviše zastupljeno.

Svakodnevno smo svedoci blaćenja lekarske profesije pričama o korupciji lekara. Kako vratiti ugled lekarima? Ko će vratiti ugled lekarskoj profesiji ako mi lekari ne zaštitimo našu struku. Znači, veoma je važan ekonomski položaj lekara i medicinskih sestara. Nigde u svetu ne postoji ovakav sistem nagrađivanja u zdravstvu. Zbog toga nam nedostaju humani resursi u zdravstvu, jer mladi lekari napuštaju zemlju, a ostali su pred penzijom ili u penziji.

Mora da se zna da je zdravstveni sistem veoma skup svuda u svetu, zbog kadrova i tehnološke opreme. Kod nas je sve skupo, samo je jeftina radna snaga. „Zar jedan kardiohirurg ne bi mogao da ima platu makar kao jedan pilot“, pita se prof. dr D. Delić. Najveća greška u Srbiji jeste što se pružanje zdravstvenih usluga shvata kao potrošnja. Lekari zarađuju svoj novac pružajući svoje usluge koje su visoko stručne. Ali, cene usluga koje je fond prepisao su zaista poražavajuće… Priča se samo o ekonomičnosti, a nema ni E od toga. Rešenje bi bilo uvođenje paketa osnovnih zdravstvenih usluga. Srbija mora da ustanovi koliko novca može da prikupi za zdravstveno osiguranje i da obavezno definiše minimalni paket zdravstvenih usluga koji će biti zagarantovan svakom građaninu. Mora da se kaže: za taj novac koji se izdvaja za zdravstvo dobićete „te i te usluge“. Sve van toga mora pratiti dopunsko osiguranje. To je glavna racionalizacija u trošenju zdravstvenog dinara.

Niko se nije preterano uzbudio kada je doneta odluka o smanjenju stope doprinosa za zdravstvo, što je olakšalo zdravstvenu kasu za 13 milijardi dinara samo u prvoj polovini 2015. i otežalo ionako kompromitovano finansiranje zdravstvene zaštite. Hrvatska je isto uradila 2012. godine i brže-bolje vratila na staro. Zar nam nije to bio dovoljan nauk?

Pored toga, skoro 40 odsto ustanova kod nas, u državnoj svojini, ima problem neplaćanja svojih obaveza iz zdravstvenog osiguranja. Na osnovu svega može se zaključiti da je nama zdravstvo jedna od poslednjih „rupa na svirali“. Cela reforma zdravstvenog sistema u Srbiji se svodi na kozmetiku, šminku i krečenje zdravstvenih ustanova, a završava se uspostavljanjem političkog uticaja kroz kadrovska rešenja.

Džaba vam krečenje kada nema više ko da radi u zdravstvu. Džaba vam krečenje kada se ne poštuje poznati dokument Svetske zdravstvene organizacije: „Zdravlje za sve u 21. veku“, što obavezuje na solidarnost i univerzalnu dostupnost zdravstvenog osiguranja uz istovremeno savlađivanje troškova. Za ozbiljnu reformu zdravstva Srbije je neophodna volja da se to uradi, plan, sistem, sredstva i ljudi koji će to sve da sprovedu. Zbog svega ovoga potrebna nam je zdravstvena reforma i to što pre.

*Autorka je specijalista kardiolog iz Beograda