Džinovski Vučić na „Ambasadoru“

Ovo su verovatno mnogima dobro poznati stihovi pesme koja govori o nereagovanju nemačkih intelektualaca nakon uspona nacista. Oni su planski i sistemski „čistili“ različite društvene grupe kod kojih je uvek nedostajalo otpora i solidarnosti. Svi znamo šta je dalje bilo.

Na svu sreću, mi nismo u toj fazi društvenih odnosa, ali nam zato fali otpor i ne manjka ćutanje.

Najveći niški hotel „Ambasador“ narednih dana „ulepšavaće“ portret predsednika SNS i Srbije Aleksandra Vučića u veličini fasade jednog od najviših objekata u Nišu. Bilbord se ubrzano postavlja kako bi dočekao Vučića, koji je i sam najavio da će predstojeći vikend provesti u Nišu.

Ova politička instalacija uznemirila je mnoge građane koji su to na društvenim mrežama definisali kao „dno dna“, „Severna Koreja“, „Kim Džong Un je mala beba za ovog“ i tako dalje.

Možemo da se složimo da je zaista neshvatljivo da u jednom, trebalo bi, savremenom društvu na osnovama parlamentarne demokratije i u eri višestranačja mi imamo ovakva idolopoklonstva čoveku koji po ovlašćenjima svoje funkcije čak nije ni vođa u pravom smislu te reči.

Najveću fotografiju ikada jednog političara u Nišu postavljaju, kako su sami rekli, hotelijeri, ugostitelji i ugledni sportski radnici u znak zahvalnosti Vučiću jer im je pomogao finansijskim donacijama u vreme „lokdauna“ kada su njihovi poslovi bili ugroženi.

Već tu imamo logičku grešku ili nepoznavanje Ustava i zakona. Predsednik Srbije ima uzak krug ovlašćenja, a posebno nema ingerencije da daje bilo kakav novac. Svima koji su Vučiću zahvalni smo novac uplatili mi građani, a tu kasu odakle su im pare isplaćene su punili i oni sami. To su naše pare. Nije ih čak Vučić ni raspodelio nego Ministarstvo finansija.

O svemu tome odlučuje Vlada Srbije, a da nema nas koji plaćamo porez ne bi ni bilo novca kojim bi mogli da se razbacuju uz floskule „dali smo toliko i toliko“. Ali nisu građani i ugostitelji ili hotelijeri krivi. Narativ da Vučić o svemu odlučuje je građen godinama. Suštinski od njegovog elegantnog potiskivanja Tome Nikolića sa čela SNS-a, a kasnije i funkcije predsednika.

Kult vođe je stvaran na više frontova – od spasilačke misije u Feketiću do razgovora sa narodom u Gornjim Nedeljicama.

Tako je i sa, za mnoge, iritantnom fotografijom na „Ambasadoru“. Nije se ona tu našla tek tako. Krenulo se još 2014. godine sa bezbroj malih postera razvučenih na kanapu od bandere do bandere u centralnoj niškoj Voždovoj ulici. Za Vučićev rođendan. Reakcije nije bilo.

Nastavilo se transparentom i bakljadom na bedemima Tvrđave, takođe povodom rođendana. Reakcije nije bilo. Onda je neko „zakupio“ bilborde po Nišu i Pirotu sa porukom „Srećan rođendan, predsedniče“, a na nadvožnjaku je sniman spot sa istom porukom uz dodatak „sa tobom Srbija pobeđuje“. Reakcije nije bilo.

Uz često pominjanje njegovog imena i na lokalnim sednicama parlamenta, zahvalnica za sve što je dobro urađeno u Nišu poslednjih godina, pa sve do „odbrana“ njegovog lika i dela od raznoraznih napada i pokušaja atentata, logično je da smo došli do portreta od 60 metara u centru grada.

Da, tu smo kod stihova i pesme sa početka teksta. Prelazilo se preko svega što se dešavalo lako i uz koju psovku. Uz konstataciju da se ne tiče nas. Uz podsmeh i nevericu. Ali neko je izgleda bio ozbiljan. Neko je ozbiljno radio na uspostavljanju hibridne demokratije sa kultom vođe, ali i anesteziranju ljudi kako bi poverovali u to.

Sada smo došli do kraja pesme i pitanja ima li ko da se pobuni?

Ili su oni koji se bune samo mali procenat koji i dalje ne prihvata, ne razume ili ne želi da razume tu novu politiku. Novu političku normalnost. Ona je tu. To je neminovnost. Koliko je onih koji se dive tom ogromnom bilbordu? Koji su ponosni na svog vođu. Koji su progutali baš sve što su im servirale ružičaste televizije. Da li je već (pre)kasno?

Građanski bunt je baš Vučića naterao da jedan zakon povuče, a za drugi predloži korekcije koje su demonstranti tražili. Možda građani imaju snage da privole njega, ali i one koji se dive džinovskim posterima da se vrate ustavnim normama.

Da se vrate Srbiji, koja je zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima (član 1 Ustava Srbije).

Autor je novinar iz Niša