Ekološko licemerje

Ali to je cena koja se plaća, jer kad se piše argumentima, sukobljava se direktno sa licemerjem. A od licemerja korist imaju i Vučić i Đilas. Nemaju je jedino građani Srbije.

Osvrnuću se na Ekološki ustanak, koji je organizovan prošlog vikenda. Čuli su se ovih dana u medijima diskusije na temu da li je to bio politički skup ili nije. Naravno da jeste, i u tome ne vidim nikakav problem. Ekologija jeste politički problem koji treba da je u fokusu i vlasti i opozicije i svih građana.

Ali je problem što je to bio stranački skup. Ne bi ni to bio problem da su se stranke pojavile na tom skupu i otvoreno ga podržale, sa svojim predstavnicima, transparentima, sloganima… Ali nisu. Organizatori skupa su bili primorani na kamuflažu jer da su skup otvoreno podržali Đilas ili Jeremić, verovatno bi broj prisutnih bio u najmanju ruku prepolovljen.

Licemerno je Ekološki ustanak predstavljati kao nestranački, a onda se pojave govornici poput predsednice Skupštine slobodne Srbije Biljane Stojković i doktora Rada Panića, koji osim što je predsednik sindikata lekara je i istaknuti član Skupštine slobodne Srbije. Da se ne pravimo mnogo naivni, svi znamo ko stoji iza SSS. Nemojmo biti licemerni, to je isto kao kada bi se na nekom skupu pojavila Milica Zavetnica ili Miša Vacić i rekli da oni nemaju nikakve veze sa Aleksandrom Vučićem.

Da je skup bio opozicioni i u funkciji predizborne kampanje opozicije jasno je i iz obraćanja govornika. Kada se govorilo o problemu izgradnje mini-hidroelektrana, niko nije pomenuo da je izmenama Zakona o zaštiti prirode iz 2010. godine i Uredbom iz 2012. godine upravo prethodna vlast u vreme ministra Olivera Dulića i to dok je Dragan Đilas bio predsednik DS dozvolila izgradnju u zaštićenim područjima prirode. Odgovornost snosi i SNS, koji je 2018. u izmenama Zakona o planiranju i izgradnji olakšao proceduru dobijanja građevinskih dozvola tako što je cevovode u koje su smeštene reke definisao kao linijsku infrastrukturu, ali samu izgradnju u zaštićenim zonama prirode zakonskom regulativom je dozvolila prethodna vlast.

Takođe kada se govori o Rio Tintu i navodnoj ekološkoj katastrofi niko ne pominje da je ta kompanija prisutna u Srbiji od 2004. godine i da je od prethodnih vlasti dobila niz dozvola za vršenje istraživanja. Zašto ste ćutali 15 godina? Petnaest godina znamo i za jadarit i litijum i nus štetne proizvode…

Kada se govori o zagađenosti vazduha od sagorevanja lignita i uglja, stiče se utisak da je Vučić izgradio termoelektrane i uveo ugalj u upotrebu, a da smo do 2012. koristili solarnu energiju. Isto važi i kada se govori o ispuštanju kanalizacija u Dunav i Savu.

Naravno, i sad se nameće pitanje, da li zato što smo propustili sve ove godine da dignemo glas protiv zagađenja, treba da nastavimo da ćutimo? Odgovor je, naravno, ne. Ali od velikih projekata za koje su potrebne milijarde evra, ajde da krenemo od borbe i peticije za zabranu pušenja u zatvorenim prostorima, kafićima, imajući u vidu da prema nekim istraživanjima duvanski dim ima veća negativna dejstva za pasivne pušače nego na same pušače. To ne košta ništa, ali to nije popularno, jer se time ne ruši vlast, s obzirom da u Srbiji ima oko 37 odsto pušača. Ili da krenemo da razvrstavamo đubre, bar da odvajamo plastiku, pet ambalažu, konzerve…

Ali nažalost, našim licemerjem, realni društveni problemi, kakav je i ekologija, postaju problem kojim se bavimo, tek ako neka od političkih stranaka za sebe može da izvuče političku korist.

Autor je producent