Ekonomija između brige i zadovoljstva

U prva tri meseca ove godine bio je veći od prošlogodišnjeg u istom periodu za 15,8 odsto, za četiri meseca 13,1 a za pet meseci 10,5 odsto. Ako ovako nastavi da se smanjuje rast izvoza do kraja godine, izjednačiće se, a možda i pasti ispod prošlogodišnjeg iznosa. Promet u trgovini na malo u prvih pet meseci manji je realno od prošlogodišnjeg u istom periodu za 4,9 odsto, što potvrđuje pad potrošnje.

Državni čelnici kažu da je to zbog povećane štednje, što zvanični podaci demantuju. Uvoz opada, ali, reklo bi se ne fizički koliko po vrednosti, zbog pada uvoznih cena. To smanjuje budžetske prihode po osnovu uvoza, što se uveliko nadoknađuje visokom domaćom inflacijom, te visokom osnovicom na koju se obračunavaju PDV i akcize.

Ako se ispostavi do kraja godine da izvoz stagnira ili pada, uz verovatni pad poljoprivredne proizvodnje i građevinskih radova, te skroman rast industrijske proizvodnje, moguće je da budemo, zaista, iznenađeni malim realnim rastom BDP-a. Ovakav mogući scenario, izgleda, opravdava najavljeni rast plata u javnom sektoru, i dalje povećanje penzija, pa i podelu deci do 16 godina po deset hiljada dinara, sve zarad podizanja potrošnje.

Međutim, dok vlada galantnijom fiskalnom politikom nastoji da pogura rast BDP-a, pa i po cenu inflacije, Narodna banka Srbije (NBS) podizanjem referentne kamatne stope gleda, po službenoj dužnosti, da obori inflaciju, pa koliko košta da košta. Koje će se mere pokazati moćnijim videćemo. U svakom slučaju, ovogodišnji privredni rast je napadnut sa svih strana, tako da će planirani rast BDP-a od 2,5 odsto, sve su prilike, ostati pusta želja.

Međutim, što nam uskrati privreda, a inflacija dodatno zakine, osetiće samo privrednici i građani. Ono čime se aktuelna vlast odavno ponosi neće biti ugroženo, tako da će, kao i do sada, imati šta lepo da kaže o našoj ekonomiji a naročito javnim finansijama. I ako je javni dug u zaletu, on je pao u odnosu na BDP sa 55,1 na kraju godine na 51,4 odsto na kraju maja. Kako? Tako što se javni dug upoređuje sa BDP-om većim od prošlogodišnjeg za 14,6 odsto.

Dakle, utisak o malom realnom rastu BDP-a popraviće visok rast u tekućim cenama i u dinarima i u evrima, zahvaljujući visokoj inflaciji i stabilnom kursu dinara, pa će rast BDP-a u evrima biti neupredivo veći od evropskog proseka, što nam i dalje obezbeđuje liderstvo u rastu BDP-a. Što se tiče očuvanja sadašnjeg kursa dinara, neće biti problema.

Ponuda deviza od izvoza, doznaka iz inostranstva koje premašuju pet milijardi evra, stranih direktnih investicija, sa prošle godine rekordne 4,4 milijarde evra i neto zaduživanja, premašiće i ove godine tražnju za devizama, što je bogomdano za jačanje dinara.

Naravno, NBS svojim merama to neće dozvoliti, jer to ne odgovara izvoznicima koji su i sadašnjim kursem oštećeni. Javni dug će, i pored, verovatno, značajnog porasta do kraja godine, i dalje ostati u odnosu na BDP znatno ispod tolerantnih 60 odsto, čime se malo koja evropska država može pohvaliti.

I pored rasta kamata, pa i rata stambenih i drugih kredita sa deviznom klauzulom, sve će to, uz ovako „jak“ dinar, biti podnošljivo, kao, uostalom, i dugovi države.

Što se deficita platnog bilansa tiče, neće biti problema, taman i da prilivi deviza po osnovu doznaka i stranih investicija budu nešto manji od rekordnih prošlogodišnjih. Bez problema ćemo ga pokriti i još će preostati za povećanje deviznih rezervi, koje su i sada na zavidnom nivou.

Malo koja vlast u užem a i širem okruženju će moći da se pohvali takvim pokazateljima. Jedina mrlja na javnim finansijama, koja remeti navedeno zadovoljstvo, jeste činjenica da se dospeli javni dug vraća iz novih kredita i da se javni dug uzet u dinarima sveo na 22,8 odsto ukupnog javnog duga.

Autor je ekonomista iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.