Ekonomska politika i korona

Ovaj ekonomski šok je specifičan jer je istovremeno i eksterni i interni i utiče kako na ponudu, tako i na tražnju. Dobro razumevanja prirode ovog ekonomskog šoka potrebno je radi adekvatne reakcije ekonomske politike u svakoj zemlji.

Po pravilu, ekonomska politika može da reaguje u domenu fiskalne politike, u domenu monetarne politike i u domenu regulacije (posebno regulacije finansijskog sistema).

Ključni cilj državne intervencije treba da bude sprečavanje bankrotstva preduzeća, banaka i građana, da bi nakon krize moglo da dođe do brzog oporavka i da se izbegne dugoročna recesija. Koje su mogući domeni državne podrške?.

Fiskalna politika: Beskamatno odlaganje nekih poreskih obaveza, ukidanje avansnog plaćanja poreza na dobit, privremeno smanjivanje poreza i doprinosa na zarade, zabrana otpuštanja u ukupnom javnom sektoru i direktna finansijska pomoć privatnom sektoru u domenu isplate plata i plaćanja zakupnina.

Posebno treba dati direktnu finansijsku pomoć zaposlenima u privatnom sektoru koji nisu stalno zaposleni, tj. koji su angažovani po drugim osnovama (ugovor o delu, autorski ugovor, agencije i sl.) kao i samozaposlenima.

Pojednostaviti socijalnu pomoć i učiniti je pristupačnijom.

Treba razmotriti mehanizme garantovanja kredita mikro, malim i srednjim preduzećima radi lakšeg finansiranja opstanka i razvoja njihove privredne aktivnosti.

Treba imati u vidu da bismo danas imali više fiskalnog prostora za državnu pomoć da su prethodno urađene reforma i racionalizacija javnog sektora i da su ojačane institucije i pravni sistem (kojim bi se suzbila korupcija i siva ekonomija i podstakle privatne investicije).

Ovako, dug države će, po svoj prilici, porasti više za isti obim državne pomoći.

Monetarna politika i regulacija finansijskog sektora: I ovde treba imati u vidu, da smo efikasno sprovodili zvanični monetarni model Ciljanja inflacije (a ne Ciljanja kursa) i da smo ostvarili rezultate u uvećavanju korišćenje domaće valute (dinarizacija), danas bismo bili u stanju da slobodnije upravljamo dinarskom likvidnošću bez rizika po finansijsku stabilnost.

Ovako, u postojećem modelu (bez realnog unapređenja dinarizacije i uz disfunkcionalno Ciljanje inflacije), realnog prostora ima vrlo malo.

Ono što se može učiniti je da se privremeno zvanično fiksira devizni kurs radi smanjivanja špekulativnih transakcija, da se dodatno relaksira monetarna politika radi dinarske likvidnosti i smanjivanja troškova finansiranja (smanjiti obavezne rezerve, relaksirati uslove za odobravanje kredita za likvidnost i sl.) i da se bude otvoren i za primenu drugih nestandardnih mera monetarne politike.

Istovremeno moguće je uraditi i regulatornu relaksaciju banaka tj. olakšati poslovanje bankama finim korekcijama u domenu klasifikacije kredita, tretmana kolaterala, rezervacija za očekivane gubitke, obavezne rezerve, kapitalne adekvatnosti, administrativnih postupaka i rokova i sl.

Regulatorne ustupke i finansijsku podršku države treba ograničiti na banke koje se pridržavaju moratorijuma na naplatu kredita od građana i privrede i na privatnu privredu koja ne otpušta svoje zaposlene tokom krize.

Ključno je da građani ne ostanu bez prihoda u periodu pandemije, da ne dođe do bankrotstva preduzeća i banaka i da se očuva javni red i mir i redovno snabdevanje. Istovremeno time bi se postiglo da se ublaži pad tražnje na tržištu, pa time i ekonomske aktivnost, ali i da naknadni ekonomski oporavak bude relativno brz.

Autor je bivši guverner Narodne banke Srbije