Ekonomski optimizam bez osnova: Analiza ekonomiste Vojislava Guzine

To su restriktivna monetarna politika iznuđena visokom inflacijom, pad potrošnje zbog pada kupovne moći većine stanovništva, i usporavanje izvoza zbog pada konkurentnosti i pada tražnje kod naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera. Bude li tako, biće to pad u odnosu na prošlu godinu za pola procentnog poena a još veći u odnosu na prosečan godišnji rast od 2,7 odsto u prethodnih deset godina. Teško je u kratkom tekstu dokazati da nismo spremni za više, ali nije teško poverovati u to, imajući u vidu izrazito ekstenzivan rast proizvodnih i uslužnih kapaciteta obezbeđen visokim nivoom stranih direktnih investicija i visokim rastom broja zaposlenih u kome dominira jeftina radna snaga.

Naročito zabrinjava usporavanje robnog izvoza, sa 15,8 odsto povećanja u prva tri meseca i 10,5 odsto za pet meseci, na 7,1 odsto za osam meseci ove godine, vrednog 19 milijardi evra, pa je malo verovatno da će premašiti prošlogodišnji izvoz u vrednosti od 27,6 milijardi evra, zbog ozbiljnog pada tražnje naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera.

Teši povoljnije kretanje izvoza usluga. Ekonomsku sliku će „popraviti“ ovogodišnja visoka inflacija, koja će obezbediti bar petostruko veći rast BDP-a u tekućim cenama u odnosu na realni rast, a, takođe, i rast zarada i penzija, ali ispod rasta troškova života za većinu, i pad javnog duga u odnosu na tako uvećani BDP i pored zabrinjavajućeg rasta javnog duga u apsolutnom iznosu.

Uprkos svemu, predloženi budžet za iduću godinu, sačinjen skoro tri meseca pre kraja tekuće godine, zasnovan je na veoma optimističkim projekcijama rasta BDP-a, inflacije, plata i penzija, stagnacije apsolutnog iznosa javnog duga i niskog nivoa duga u odnosu na BDP-a. Sve zajedno, do malo verovatnog. Svi faktori usporavanja privredne aktivnosti ostaju na snazi, bez obzira na nižu inflaciju od ovogodišnje, ali sigurno višu od očekivane. Niska likvidnost privrede i pad spoljne tražnje za našim izvozom će poništiti pozitivan efekat niže inflacije od ovogodišnje.

Zato je realni rast BDP-a od 3,5 odsto skoro nemoguć. Nemamo ni ekonomiju za taj rast, pogotovo ne u idućoj godini, kada nam ni spoljni faktori neće ići naruku. Još manje je verovatan budžetski deficit od svega 2,2 odsto BDP-a, pri planiranom rastu budžetskih prihoda od 7,2 odsto, znači manjem od rasta primanja zaposlenih, inače, pojedinačno najvećeg budžetskog rashoda, visokih javnih investicija i rasta troškova kamata po osnovu javnog duga. Ni projekcija rasta javnog duga nije ništa realnija.Predviđa se vrednost BDP-a u evrima od oko 74,5 milijardi evra, a javni dug od 51,7 odsto BDP-a, što znači da se na kraju naredne godine računa sa javnim dugom od oko 38,5 milijardi evra.

Nažalost, nismo sigurni koliko ćemo se već do kraja ove godine približiti tom iznosu. Usporavanje rasta javnog duga kakvo se predviđa moguće je samo ako se shvati da smo sa zaduživanjem skoro udarili u plafon i ozbiljno smanje planirane infrastrukturne i Ekspo 2027. investicije. Nerealno deluje i očekivanje da prosečna zarada na kraju iduće godine bude 950 evra, što je više od ovogodišnje junske zarade od 729 evra za 30 odsto. Kada bi se to i desilo, prosečna penzija koja će posle januarskog povećanja od 14,8 odsto iznositi 390 evra, pala bi sa 44,1 odsto prosečne zarade u junu ove godine na 41 odsto na kraju iduće godine, osim ako u međuvremenu ne bude još neko povećanje penzija, mimo realnih mogućnosti budžeta i penzijskog fonda.

Uz sav ispoljeni optimizam i pohvale zvaničnika, treba dodati da je na nedavnoj konferenciji u MMF-u ocenjeno da evropska ekonomija usporava i da je i dalje u rizicima inflacije. Za razliku od evropske situacije, naši predstavnici – guvernerka NBS i ministar finansija su ocenili da je Srbija u odličnom stanju i da su rezultati bolji od planiranih. Pa što bi onda nešto menjali. Neka sve ide po starom, pa koliko košta da košta.

Autor je ekonomista iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.