Ekspert na nivou studenta

Kako piše Danas, Nacionalni savet za visoko obrazovanje je u najnoviju Komisiju za ocenu istinitosti tvrdnji o plagijatu delova doktorske disertacije Siniše Malog imenovao gospodina Roberta Veraldija.

S obzirom da sam i sam jedan od onih koji su ukazivali na plagijat kandidata Malog, potrudio sam se da saznam ko je u akademskom svetu gospodin Roberto Veraldi. Roberto Veraldi je docent na Departmanu za poslovnu administraciju na italijanskom Univerzitetu G. d’Annunzio u Peskari. Ovaj univerzitet se ne pojavljuje na prestižnoj listi The World University Rankings-Times Higher Education.

Takođe se na Šangajskoj listi među prvih 500 univerziteta nalazi i 16 italijanskih univerziteta, ali ne i univerzitet G. d’Annunzio sa koga dolazi docent Veraldi. Tokom 2012-2013 godine gospodin Veraldi je bio predavač sociologije na univerzitetu LUMSA u Palermu. Zbog čitalaca Danasa koji nisu upućeni u hijerarhiju univerzitetskih zvanja, želim da naznačim da su, na svim svetskim univerzitetima, zvanja predavača i docenta niža, a zvanja vanrednog i redovnog profesora viša nastavnička zvanja.

Postoji nekoliko svetskih baza podataka koja prate i evaluiraju naučne doprinose svih svetskih istraživača. Podaci o naučnim radovima objavljenim u specijalno kategorisanim naučnim časopisima nalaze se u bazi Web of Science. Docent Veraldi ne postoji kao istraživač u ovoj bazi. Hoću da kažem da gospodin Viraldi nema nijedan objavljeni naučni rad u kategorisanim naučnim časopisima i da se, shodno tome, u ovoj svetskoj bazi ne vodi kao istraživač.

Podaci o naučnim radovima objavljenim u časopisima, saopštenim na konferencijama, istraživačkim izveštajima i objavljenim knjigama nalaze se u bazi Google Scholar, koja je dostupna svim građanima sveta. Svaki istraživač koji je otvorio svoj profil u bazi Google Scholar je evaluiran kroz ukupan broj citata i Hirschov indeks naučne kompetencije h. Smatra se da je istraživač utoliko bolji ukoliko mu je veći broj citata i veća vrednost h indeksa. Ukupan broj citata gospodina Veraldija u bazi Google Scholar iznosi 4 (četiri)!.

Radi poređenja, trenutno najveću citiranost među profesorima Univerziteta u Beogradu ima kolega sa Medicinskog fakulteta sa 9.322 citata. Vrednost indeksa naučne kompetencije gospodina Veraldija iznosi 1 (jedan)! Još jednom, radi poređenja, najveću vrednost indeksa naučne kompetencije na Univerzitetu u Beogradu ima trenutno kolega sa Elektrotehničkog fakulteta čiji je indeks naučne kompetencije jednak 41.

Kandidatu Malom, ekonomisti po osnovnom obrazovanju, Ekonomski fakultet odbio je predlog doktorske disertacije. Drugim rečima, nije mu dozvolio da doktorira na Ekonomskom fakultetu. U pomoć kandidatu Malom je pritekao FON, koji mu je dozvolio da doktorira. Srpskoj javnosti su, u više navrata, predočeni nesporni dokazi o plagijatu u disertaciji Malog. Posle višegodišnjih administrativno-birokratskih igara na relaciji FON – Rektorat Univerziteta u Beogradu, u pomoć se sada prizivaju „svetski eksperti“. O predloženom „ekspertu“ iz Italije, gospodinu Veraldiju, možemo da zaključimo sledeće: (1) po profesiji je sociolog! (2) radi na maloj italijanskoj školi bez međunarodne reputacije (3) na toj školi ima zvanje docenta, što je najniže nastavničko zvanje (4) nema nijedan naučni rad objavljen u kategorisanim naučnim časopisima (5) baza Web of Science ga ne prepoznaje kao istraživača (6) u bazi Google Scholar ima vrednost indeksa naučne kompetentnosti na nivou studenta master ili doktorskih studija.

Gospodin Veraldi nema naučne rezultate, nije citiran, kategorisan je kao nekompetentni istraživač i potpuno je neprepoznatljiva figura u međunarodnoj akademskoj zajednici. Ja nisam u stanju da nađem odgovor na pitanje šta je rukovodilo članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje da predlože gospodina Veraldija za člana Komisije.

Nemačkom ministru odbrane Karl-Theodoru zu Guttenbergu je, zbog plagijarizma, poništen doktorat. Morao je da podnese ostavku, uz veliki potres na političkoj sceni Nemačke. Slična sudbina zadesila je nedavno i nemačku ministarku obrazovanja Annette Schavan, kojoj je Univerzitet u Diseldorfu takođe poništio doktorat. Zajedničko za ova dva, i mnoge druge slučajeve u svetu, jeste hrabrost, odlučnost i ekspeditivnost akademske zajednice da kaže ne plagijarizmu i nezasluženim titulama. Bio bih srećan kada bi i akademska zajednica Srbije smogla snage da se sama, bez pomoći tzv. „međunarodnih eksperata“, izbori sa plagijatima Malog, Tabakovićke i mnogih drugih. Bar toliko smo dužni našim studentima i našoj deci.

Autor je član SANU