„Eksplozija“ cena gasa – zašto?

Tradicionalna, fosilna, karbonska, ugljovodnična goriva dovela su poremećaja klime.

Neophodne su visoke takse, zamena klasične za zelenu energiju, spašavanje sveta od negativnih klimatskih promena (plan za 2050).

U pitanju su globalni problemi koje svetska zajednica vodi na istaknutom mestu na svojoj agendi. Srbija zaostaje u reformi energetskog sektora a visoke cene i štete nas ni u čemu neće mimoići.

Politički su razlozi „eksplozije“ cena gasa, struje, drugih energenata koja se desila. Gasa ima, rezervi u zemlji, proizvodnih i prenosnih kapaciteta, gasovoda.

Neposredni povod za enormni skok cena odigrao se na tržištu tečnog gasa u tihookeanskom regionu gde je zbog povećane tražnje – zbog klimatskih i drugih razloga – skočila kupovina tečnog prirodnog gasa a sa njom razume se i cene.

Trejderi su se brzo okrenuli tom tržištu da zadovolje tražnju i povećaju zarade što je preusmerilo tokove gasa od Evrope u taj deo sveta. Evropsko tržište je ostalo nepodmireno.

Ulje na vatru dolile su izjave i panična saopštenja o krizi u snabdevanju Evrope gasom.

Uz to, Gasprom, glavni evropski snabdevač, još ranije je prekinuo trgovinu gasom na spotovim tržištima.

Neki pak gasovodi koji iz Rusije Evropu snabdevaju gasom (Severni tok 1, Jamal, Orenburg) zatvoreni su zbog „profilaktičnih radova“ a neki zbog remonta.

Situaciju komplikuje odbijanje Gasprom da zaključi dopunske ugovore za transport gasa u Evropu preko gasovodnog sistema Ukrajine, kada ne može preko svojih trenutno zatvorenih.

I zaista, ruski gasni monopolista ispunio je sve ranije zaključene ugovore, ali ne propušta dopunske količine gasa u Evropu.

To povećava nervozu stvarajući pravu paniku na tržištu, dižući cene gasa do neverovatnog istorijskog maksimuma od 2.000 dolara za hiljadu kubnih metara prirodnog gasa.

Ipak, bilo je dovoljno par umirujućih izjava da cene na polovinu splasnu.

Evropa očekuje da Rusija pokaže dobru volju i uoči zime isporuči dopunske količine gasa i napuni ispražnjena evropska gasna skladišta (kapacitet oko 63 mlrd kubnih metara gasa popunjena 75 posto).

Međutim, Rusi od Evrope očekuju da pokaže uzvratnu dobru volju prema gasovodu „Severni tok 2“, koji uz prethodni gasovod „Severni tok 1“, predstavlja prestižne projekte ruskog predsednika Vladimira Putina i nemačkog kancelara Gerharda Šredera (po gubitku vlasti zauzima vodeće pozicije u njima).

Sve bi trebalo da je uzajamno: mi vama isporučujemo dopunske količine gasa, govore u Gaspromu, ako vi uklonite vaše antimonopolske zakone i Gaspromu priznate monopolski status na jednom od najvažnijih svetskih maršruta isporuka gasa.

Praktično, to znači ukidanje Trećeg evropskog energetskog paketa, gasnih direktiva, rezolucija Evrokomisije o energetskoj bezbednosti itd. po maršrutama gasovoda Severnog toka 1 i 2.

Upravo zbog Trećeg paketa Gasprom ne može Evropi da šalje 110 mlrd kubnih metara gasa godišnje nego najviše do 65 milijardi.

Sergej Lavrov je pre neki dan izjavio da popunjenost oba gasovoda može biti tek do 50 posto, i to je ono što Rusiju jako žulja, što ne može ukloniti ili relativizovati Treći energetski paket.

Bez toga ti gasovodi se ne mogu koristiti sa 100 posto kapaciteta.

Nema međutim ni signala da je Rusija spremna da izvrši demonopolizaciju Gasproma i razdvajanje proizvodnje od transporta i trejderske delatnosti.

Gasprom je zahvaljujući zlatnoj akciji državna kompanija a ruskim federalnim zakonom još pre oko decenije i po dodeljen mu je status gasnog monopoliste koji jedini može transportovati i prodavati sav ruski gas svih ruskih proizvođača van granica Rusije.

Sadašnja gasna kriza ne pogađa sve kupce ruskog gasa podjednako.

Gasprom zaključuje ili dugoročne ugovore o prodaji gasa sa formulom cene vezane za cenu nafte, ili delom, od 20-25 procenata, za gasnu cenu vezanu za gasne berze po zahtevu Evropljana.

Promena cena u ugovorima o kupovini gasa sa čistom naftnom formulom može da se desi do devet meseci kasnije.

Evropljani su novom krizom još više upućeni da traže alternative.

Grade terminale za tečni gas (na ostrvu Krk u Hrvatskoj je najnoviji), aktiviziraju rad na obnovljivim izvorima energije, okreću se vodoniku, drugim planovima za odbacivanje prirodnog gasa.

Gasprom ne doživljavaju kao sigurnog dobavljača gasa zbog političkih razloga; upečatljivi su prekidi ili smanjenje isporuka gasa u zimskom periodu: 2006, 2009, 2012, 2014. i 2015.

Čak bez Severnog toka 2, kapacitet gasnih cevi koji iz Rusije idu u Evropu za 1,5 puta premašuje evropske potrebe u ruskom gasu.

Severni tok 2 nije novi ruski gas za Evropu nego gas koji je i do sada išao, ali preko Ukrajine, Belorusije ili pribaltičkih zemalja kao tranzitnih.

Što se Turskog odnosno Balkanskog toka tiče, gas se transportuje iz severnog dela Zapadnog Sibira, iz dalekih predela i dugim gasovodom, ne više preko bliže Ukrajine, do Mađarske, preko „kaprizne“ Turske, Bugarske i Srbije.

Evropa troši oko 40 posto ruskog gasa, oko 120 mlrd kubnih metara gasa godišnje, što je visoki udeo za njenu energetsku bezbednost. Ruski gas pojačava podele u Evropskoj uniji, jedni su za jedni protiv, „šrederizacija“ deluje. Kao silni gaspromovski lobi ocenjuje se rukovodstvo Srbije i Mađarske, politika Nemačke i Austrije, pojedine kompanije.

Autor je diplomata u penziji