Foto: FoNet/ Nenad ÐorđevićČovek u Boru štrajkuje glađu zato što kineska kompanija Ziđin pokušava da mu otme dedovinu pozivajući se na zakon o eksproprijaciji.
To otvara mnoga pitanja, a pogotovo činjenicu da se ovaj zakon mora menjati, tačnije – bliže odrediti. U rukama srpske napredne stranke, zakon o eksproprijaciji je postao zakon o otimačini privatne svojine i to u korist stranih kompanija. Kineska kompanija Ziđin se hvali činjenicom da je od svog dolaska otkupila preko 1.300 hektara zemljišta od oko 870 vlasnika.
To znači da je kineska kompanija sebi pripojila oko 13 kvadratnih kilometara za manje od pet godina i to pod izgovorom „javnog interesa i opšteg dobra“. Zakon o eksproprijaciji znači da se privatna svojina stavlja u državnu svojinu uz novčanu naknadu.
Pitanje koje se ovde postavlja jeste: ko je dao za pravo privatnoj, stranoj, firmi da odlučuje o tome šta je to u javnom interesu? Za državu Srbiju javni interes ne može biti širenje rudnika u Boru i Majdanpeku i samim tim eksploatacija na nečijim njivama, parcelama i imanjima iz jednog prostog razloga – Srbija nema nikakvu dobit od toga koliko će privatna kompanija da eksploatiše.
Dakle, narod u istočnoj Srbiji je prinuđen da svoja imanja prodaje za lični interes kineske kompanije – za njihov profit.
Da li je onda bilo koje imanje zapravo naše, ako nam kineska kompanija Ziđin može isto oduzeti pod parolom „javnog interesa“. Sam zakon o eksproprijaciji nije dovoljno jasan o tome šta je zapravo javni interes, već samo daje određene kriterijume za ispunjavanje istog.
Ali ni to ne menja činjenicu da privatna kompanija ne može odlučivati o tome šta je u interesu države Srbije. Ili ipak može. Nadležne institucije ćute, lokalne vlasti u Boru i Majdanpeku ćute. To, makar meni, govori da su pravi šefovi naprednjaka upravo ove strane kompanije kojima je režim Aleksandra Vučića poklonio našu zemlju.
Zakon o eksproprijaciji je potrebno odrediti preciznije, zabraniti da se eksproprijacija vrši za bilo kakve potrebe bilo koje strane kompanije, a postupak Ziđin treba sankcionisati i sudski goniti. Vratiti narodu oteto. Tako bi država Srbija pokazala da brine za svoj narod.
To se svakako neće desiti. Narod je, pogotovo u istočnoj Srbiji, prepušten sam sebi. Da sam brani svoju dedovinu, istoriju i tradiciju.
Kao rođeni Majdanpečanin. Kao ponosni stanovnik Timočke Krajine, odnosno istočne Srbije, vrlo jasno i direktno kažem: branićemo naše njive, parcele, dedovinu i istoriju. Branićemo kako znamo i umemo. Vilama, lopatama ili pesnicama. Kako god bude bilo potrebno, ukoliko se institucije Republike Srbije ne dozovu pameti.
Ovim tempom će, pod parolom javnog interesa, uskoro cela istočna Srbija (a ubrzo i ostatak Srbije) postati vlasništvo raznoraznih stranih kompanija. Bićemo stranci u sopstvenoj zemlji. Nama nije potreban dijalog, pregovori ili dogovori. Nama je potreban ustanak!
Autor je odbornik SO Majdanpek i kopredsednik pokreta 1 od 5 miliona
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
