Povodom javnog nastupa Emira Kusturice oko identiteta

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Gomila suštinskih pitanja na jednom mestu. Nažalost ogromnoj većini građana ove zemlje potpuno nedokučivih.

2. Mnogo reči, malo rečeno.

3. U izrazito prisutnoj banalizaciji svih pojmova uključujući i ‘identitet’, zaista je prijatno pročitati tekst koji zadire u suštinu. Tačno i precizno.

4. Zavidan i priznajem, utemeljen poduži spisak pitanja koja sebi postavljamo ukoliko ih uopšte podtavljamo, osim sporadično, prigodno i ponekad lamentirajući mada prečesto sa „feletom“ što mentalnim što intelektualnim.
   I da, uočih i u ovom članku dotični felet. Ima li identiteta bez integriteta? Rekao bih da nema.

5. Nemanja je jedan od znamenitijih Srba

6. Nije problem i identitetu, vec u integritetu! Problem je u ljudima koji nemaju dovoljno svesti o tome ko su, pa im je vaznije – sta su! Zato najcesce bas oni koji poticu iz mesanih brakova postaju „veci katolici od Pape“. Poreklo nas ne definise. Zato je mucno kada se deca identifikuju sa roditeljima. Moj otac, zagrizeni predratni komunista je, kao i vecina drugih, bio iz bogate porodice koja ga nije u tome podrzavala. Bio je intelektualac, veoma obrazovan i nacitan. Ono sto sam od njega naucila, a sto je danas jeres, je da treba misliti svojom glavom! Da treba postovati druge i drugacije, i ne ciniti drugome ono sto ne volis da rade tebi. Da je svejedno da li si ovaj ili onaj, i da je jedino vazno kakav si COVEK. I da je neophodno RAZGOVARATI i biti spreman priznati da nisi u pravu. Da je vera u bilo sta bez ikakvih granica, glupost, i da SVE treba preispitivati.

7. Хм… колико се ја сећам а сећам се одлично, приликом последњег пописа у СФРЈ ја и моји родитељи смо се изјаснили као Југословени и као такви смо и уписани и колико се може видети на резултатима пописа и из те, 1981 а и раније, 1971 на пример, категорија „Југословен“ је постојала тако да ми није јасан онај део када ауторка пише, „posle naših decenijskih masovnih izjašnjavanja za Jugoslovene – mada je u rubriku nacionalnost, u tom slučaju, upisivano: neopredeljen.“, то једноставно није тачно. А она опаска, зашто се смејемо оном Црногорцу што је на споменику свога деде исправљао податке о националној припадности, то није за смејање већ је превасходно тужно и на истом нивоу када се савременицима спочитава и одређује националност као да сами не знају или су неспособни да се изјасне.

8. Na sva ova pitanja je davno odgovoreno ,samo sto autorku a i komentatore mrzi da citaju ,pa onda po ko zna koji put pokusavaju otkriti toplu vodu i opravdati svoje i roditeljske zablude.