Energija grafita

Novinar ovog magazina piše da su crtači grafita prošli put od toga da svojim delima šalju jednostavne poruke, do toga da opisuju raspoloženje generacija odraslih u doba rata i da su neke od poruka intimne – opisuju usamljenost, ljubav i potrebu za pronalaženjem ličnog integriteta u svetu koji se menja.

Ispisivanje grafita po fasadama i ulazima zgrada, ali i po svim slobodnim javnim prostorima, odavno je preraslo iz svojevrsnog lucidnog, bezazlenog i zabavnog komentarisanja društvene stvarnosti, u neku vrstu agresivnog saopštavanja, zapravo ubeđivanja u političke stavove. Uglavnom ekstremno nacionalističke i krajnje desne.

Dovoljno je prošetati Beogradom i videti na desetine fasada ispisane grafitima – Ratko Mladić je heroj, Pravda za Uroša ili Ne u NATO. Jasno je da iza ovih poruka stoje krajnje nacionalističke grupe, koje se ne slažu sa zvaničnom državnom politikom saradnje sa Haškim tribunalom, sprečavanju nasilja na utakmicama ili približavanja NATO-u, a nemaju gde te stavove da saopšte. Odnosno, skoro da nema medija u kojem bi mogli da te svoje ideje plasiraju. Onda jedna takva nagomilana energija prerasta u bes, a bes u nasilje na stadionima, pa se onda opet traži oslobađanje nekog „zabludelog“ navijača, koji je na smrt premlatio nekog iz druge navijačke grupe. I tako u krug.

Deo iste priče je veza nacionalističkih grupa sa političkim partijama, najčešće maskirana u podmladak partije, koji je nezadovoljan vlašću i želeo bi promene po svaku cenu, a koje partije lukavo koriste za ovakve vrste obračuna sa političkim neistomišljenicima. Profesionalni ispisivači grafita tvrde da su grafiti sredstvo da se prebrodi izolacija Srbije u poslednjih 20 godina i način da se u javnosti čuje njihovo mišljenje, ali i da se oronule, uništene fasade obnove lepim prizorima. Ono što smeta je to što je odavno nestalo vrcavosti i lucidnosti grafita, kao što je onaj sa ćoška Takovske i Ulice Lole Ribara (današnja Svetogorska) – Kad ja tamo, a ono međutim! ili Welcome to the jungle, na ulazu u jednu beogradsku školu. Pobuna protiv sadašnjosti, protest protiv malograđanštine i njeno ismevanje kao da je zaboravljeno.