Epidemija bez vakcine

Suočena sa kontradiktornim porukama iz kojih je ipak provejavalo da će se, poput posetilaca tamnog vilajeta, kajati šta god da odluči, zbunjena javnost je reagovala na jedini mogući način – naglašenom nepoverljivošću. I dok je za nedovoljnim brojem naručenih vakcina protiv sezonskog gripa u oktobru vladala jagma, mamutska narudžbina vakcine protiv novog gripa ostala je neutrošena.

Takvom ishodu je svakako doprinela okolnost da epidemija ne kosi narod, kako su pojedinci neosnovano strahovali i da čovek, čak i ako se zarazi, ima nekoliko hiljada puta veću šansu da nakon nedelju ili malo više dana ustane iz kreveta nego da skonča (i to su stručnjaci unapred tvrdili, napominjući da je značaj novog gripa u masovnosti obolevanja pa, samim tim, i nepovoljnih ishoda). Dodajmo tome i zastrašujuće priče (urbane legende) koje već sedmicama kruže čaršijom. Strah od ove vakcine internetom često šire iste osobe koje psihopatski uživaju da kompjuterskim virusom unište sve podatke nekom dalekom primaocu. Pridružuju im se sitni prevaranti, bez obzira na pompezne titule („prazno bure zveči“), koji umesto „opasne“ vakcine nude svoje „čudotvorne“ napitke, viske, magnete, zrake i ostale drangulije. Takvima je, naravno, mesto u apsu. Tu je i poneki doktor, fantasta koji se udaljio od tokova naučne medicine, pa bližnjima mahom služi za sprdnju.

Problem je, međutim, u tome što se vakcinaciji suprotstavljaju i mnogi lekari, od kojih neki, nezavisno od svojih akademskih zvanja, među kolegama uživaju zasluženu reputaciju kao ugledni stručnjaci. Oni se žale da im je onemogućen pristup medijima, pa pribegavaju alternativnim rešenjima. Krajem novembra su napunili amfiteatar Mašinskog fakulteta, a prilično je posećen sajt sa audio snimkom njihovih izlaganja.

Okolnost da ti stručnjaci nastupaju kao neka vrsta andergraund pokreta, s efektom veće čujnosti nego da im je omogućen dostojanstven akademski dijalog, rezultat je bahatosti vlasti kojoj je strana ideja o ravnopravnom sučeljavanju mišljenja. Nastalom stanju posebno doprinosi poljuljani kredibilitet zdravstvenih vlasti zbog njenih ranijih (ne)činjenja.

Posebna priča je nabavka vakcine. Iz arogantne i neobrazložene tvrdnje čelnika Ministarstva zdravlja da je naša vakcina, plaćena 8,5 evra po dozi, jeftinija od hrvatske koja je, navodno, stajala samo 6,5 evra, kao jedino logičan nameće se zaključak da je posrednik uzeo više od dva evra po dozi (puta tri miliona doza). Tajnovitost vođenja tendera, po tipu „E, baš neću da vam kažem“, sigurno da izaziva opravdane sumnje u jednu vlasničko-rođačku mahinaciju i podgreva stare šale („Kosovo je Srbija. Sve ostalo je Delta“).

Dok je neprijatan i otužan ukus nabavke vakcine opšte poznat, pa pojedini doktori samo zbog toga („za inat“) ustaju protiv vakcinacije, malom broju pravnika i epidemiologa je poznato da tender uopšte nije bio potreban. U vreme amaterski režiranog otvaranja ponuda, za koje vlast sada žali što je javno prikazano, već je bila proglašena epidemija, pa je, po čl. 31 odgovarajućeg zakona, na ministru bilo da naredi obavezno učešće pravnih i fizičkih lica, uz korišćenje njihovih „objekata, opreme i prevoznih sredstava“ u suzbijanju epidemije, i to jedino uz odgovarajuću naknadu (ali ne i astronomski profit).

Novonastala stručna (doktorska) i građanska gerila, sticajem okolnosti stvorena zbog vakcine protiv gripa, ima dublje korene, potekle iz celokupnog stanja u srpskom zdravstvu.