Epidemija i partijski direktori bolnica

Nema ni 500 metara vazdušne linije od zgrade Vlade Srbije. Narodni front nije bilo koja bolnica kakvih ima širom Srbije. Ta klinika najpre je porodilište. A zatim je i elitna medicinska ustanova, s vrhunskim lekarima, najsavremenijom opremom i dugogodišnjim mukotrpno građenim ugledom.

U taj i takav Narodni front ušao je korona virus i zarazio nekoliko desetina lekara i medicinskog osoblja. Ugrozio je trudnice, bebe i porodilje. I bacio senku na reputaciju Klinike.

Tu neprijatnu i opasnu činjenicu odmah u startu pokušao je da zataška direktor Narodnog fronta rečima da „bolnica radi normalno“ i da se neke trudnice prebacuju u Kliniku za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije u Višegradskoj ulici jer su „kapaciteti Narodnog fronta popunjeni“.

Naravno, pokušao je sa sebe da spere odgovornost za širenje zaraze u bolnici koja mu je poverena na upravljanje. A onda je javnost saznala neprijatnu vest – da je 75 lekara, medicinskih sestara i ostalog osoblja udaljeno s posla i da je 46 od njih zaraženo korona virusom. Šta god da tvrdi zdravstvena (i politička) vlast u Srbiji, rad svake klinike, pa i Narodnog fronta, ozbiljno je ugrožen kad se prinudno suspenduje 75 zaposlenih. I za to mora da bude odgovoran onaj ko upravlja tom ustanovom.

Slično je i u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje, gde je među 67 zaraženih zdravstvenih radnika najviše hirurga i anesteziologa. „Mene je zapanjilo kako može da nam uđe korona s obzirom kakve smo sve rigorozne zaštitne mere preduzimali“, bio je komentar direktora Dedinja. Da je zaista preduzeo „sve rigorozne mere“ virus ne bi ušao u Institut koji taj direktor vodi. I u Institut, kako se direktor pohvalio, ne bi „došli ruski stručnjaci jer nije zgorega da i oni obrade ovu instituciju kako to ruska armija čini u specijalnim prilikama“.

Pre ruske armije direktor Instituta ima je na raspolaganju mnogo civilnih metoda da „obradi“ povereni mu Institut, ali nije imao znanja da ih predloži i veština da ih primeni. I zato je odgovoran.

Epidemija je zahvatila ceo zdravstveni sistem Srbije. Bolnice padaju jedna za drugom u Beogradu, Nišu ali i po svim većim gradovima u Srbiji, a virus kosi lekare i medicinske sestre prazneći čitave bolničke specijalističke službe.

Nije neočekivano. Ali da li je ovakav scenario morao da se dogodi, odnosno da li je mogao da se minimizuje?

Nesumnjivo. Mogao je, ali nije.

Nije zato što je ceo zdravstveni sistem u Srbiji zaražen mnogo pre nego što je stigao korona virus.

I ne samo zdravstveni sistem. Ceo državni sistem.

Kad su stručnjaci svojevremeno dokumentovano ukazivali kako je Milorad Grčić efektno upropastio EPS, niko se nije previše uzbuđivao.

A sad, u najgorem trenutku po građane, vidi se da su zdravstvene ustanove pune servilnih a nekompetentnih Grčića.

Ceo zdravstveni sistem Srbije zarazila je jedna druga pošast – partokratski smrtonosni virus.

To se dogodilo onog trenutka kad je aktuelni ministar napravio kadrovsku čistku u svim medicinskim ustanovama i institucijama zdravstvenog sistema i s rukovodećih mesta uklonio direktore koji su imali upravljačka znanja i veštine i doveo kadrove bez menadžerskih sposobnosti ali odane naprednjačkoj vlasti. Još su u svežem sećanju političke egzekucije viđenijih direktora beogradskih klinika i bolnica, pa čak i domova zdravlja po unutrašnjosti Srbije. Bila je to, po širini i dubini zahvata, nezabeležena čistka rukovodećeg kadra u srpskom zdravstvu.

O toj „seči“ direktora malo ko je smeo javno da priča, a po medicinskim krugovima širilo se tiho retoričko nezadovoljstvo novim postavljenjima. U „pola glasa“ govorilo se o lekarima koji su postavljeni za direktore a nisu sposobni da budu menadžeri.

Zdravstveni sistem Srbije već godinama je jedan od najgorih u Evropi pa je ovaj neoprezni i partijski motivisan kadrovski marifetluk dodatno pogoršao stanje ionako bolesnog sistema. Na rukovodeća mesta u bolnicama, klinikama, institutima, domovima zdravlja, zavodima za zdravstvo, apotekarskim ustanovama… dovođeni su u najvećem broju kadrovi po ukusu Srpske napredne stranke ali s malo znanja i iskustva u rukovođenju zdravstvenim ustanovama.

Oni su bili oslobođeni svake odgovornosti, jer je njihova odgovornost bila delegirana šefu države i Partije, a jedini posao takvih rukovodilaca bio je da u okviru predsednikovog najavljenog investicionog ciklusa u zdravstvu u ukupne troškove ugrade pristojan bonus za vladajuću partiju.

Kako zdravstveni sistem Srbije izgleda posle osam godina vlasti Srpske napredne stranke javnost se, nažalost, uverila u ekstremnim okolnostima kad su se bolnice napunile virusima, kad lekari „padaju kao snoplje“ i kad je smrt postala svakodnevica.

Pokazalo se da direktori većine zdravstvenih ustanova, pa i onih elitnih, nisu dorasli funkcijama na koje ih je Partija postavila. Epidemija korona virusa potpuno je razotkrila da najveći broj tih direktora nema znanje za obavljanje vitalno važnih poslova kao što je priprema i organizacija zdravstvenog sistema za vanrednu situaciju.

Verovatno da među tim direktorima i šefovima ima kvalitetnih lekara, ali za upravljanje jednom klinikom, bolnicom ili institutom treba još nešto što pravi razliku – menadžersko znanje.

Zbog evidentne potkapacitiranosti kadrova njegove partije predsednik Srbije primoran je da zapušava sve veće rupe u sistemu i zato se u javnosti javlja u raznim oblicima – čas je lekar opšte prakse, čas specijalista-epidemiolog, zatim je direktor klinike, pa medicinski brat, a onda magacioner, dobavljač, veletrgovac, uvoznik, blagajnik, vozač kamiona i raznosač. Vidi se da sistem ne funkcioniše a svi drugi „šrafovi“ u tom sistemu su neznalice i nesposobni ako sve te poslove treba da radi samo jedan čovek.

Predsednik i njegovi bliski saradnici ne propuštaju priliku da se pohvale kako slušaju preporuke i savete struke u borbi s epidemijom, a s druge strane svedoci smo efekata njihove politike u upravljanju zdravstvenim ustanovama u najgorem vremenu koje vode nekompetentni direktori. Partijsko kadriranje vraća se kao bumerang, ali ne pogađa one koji su bumerang bacili nego, nažalost, sve građane Srbije.

Ne sumnjam da će biti onih koji će, u odbranu vladajuće partije i lika i dela predsednika, reći da se sličan scenario s ulaskom korona virusa u bolnice dogodio i u Italiji i Španiji. Da, jeste. Ali, nije u Austriji i Hrvatskoj. Zar ne bi, i u ovo teško vreme, trebalo da se poredimo s najboljima a ne s najgorima?

Autor je novinar