Epidemija malih boginja neshvatljiva za 21. vek

Ali, ovo nije konačan broj jer se očekuju rezultati sa Torlaka za druge testirane osobe. Nijedno dete nije vakcinisano, za jednu odraslu osobu (doktorka, pedijatar, 49 godina) vakcinalni status nije poznat, a druga osoba od 46 godina je vakcinisana.

Zanimljivo je da je u Smederevu u 2020. i 2021. godini obuhvat prvom dozom MMR vakcine bio 89,4 odsto, što je znatno viši procenat od republičkog proseka od 74,8 odsto.

Da bi se razvio kolektivni imunitet potrebno je da procenat vakcinisanih bude 95 odsto, a to je postignuto samo u nekoliko opština u Srbiji. U proseku, 2021. godine je vakcinisano 74,8 odsto dece a najmanje, svega 24 odsto, vakcinisanih je u Novom Sadu.

Epidemija morbila se najavljuje već jako dugo i bilo je samo pitanje dana kada će se i gde pojaviti. Poslednja epidemija morbila u Srbiji je bila 2017. i 2018. godine, i tada je registrovano oko 5.800 obolelih osoba i 15 preminulih, među kojima i jedno novorođenče.

Ovaj tragičan bilans je samo nakratko podigao svest roditelja pa je 2018. godine procenat vakcinisanih porastao na 93,4 odsto. Prethodne dve epidemije su bile: 2007. i 1997. godine.

Strah od povezanosti MMR vakcine i autizma je jedan od glavnih razloga odbijanja roditelja da vakcinišu decu ili odlaganja vakcine dok dete ne prohoda i ne progovori. Mnogobrojnim studijama širom sveta dokazano je da se autizam podjednako često javlja i kod dece koja su vakcinisana MMR vakcinom i kod onih koja nisu, tako da je MMR vakcina potpuno bezopasna.

Morbili su veoma ozbiljna i opasna zarazna bolest, a virus koji ih izaziva je jedan od najzaraznijih i prenosi se veoma brzo. Jedna osoba može da zarazi i do 15 osoba koje nisu vakcinisane ili nisu preležale ove boginje. Inkubacija za morbile traje 7-18 dana, a to je period od ulaska virusa u organizam do manifestacije bolesti.

Najpre dolazi do pojave povišene telesne temperature, sekrecije iz nosa, kašlja i konjunktivitisa (vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci). Ovi simptomi traju 2-4 dana, nakon čega dolazi do skoka telesne temperature i pojave makulopapulozne ospe prvo na licu, iza ušiju i na vratu, koja se zatim širi po čitavom telu.

Obolela osoba je zarazna još u periodu inkubacije, odnosno četiri dana pre i četiri dana nakon izbijanja ospe. Bolest izaziva pad imuniteta, obolela osoba može biti u jako teškom opštem stanju, sa visokom temperaturom i do 40 stepeni C, sa ospom po celom telu i na sluzokožama, što otežava i disanje i uzimanje hrane.

Jesu to dečje bolesti od kojih su deca oduvek bolovala, ali od kojih je mnogo dece i umiralo i sada umire širom sveta.

Neshvatljivo je da se u 21. veku ijedno dete razboli i dobije težak oblik bolesti.

Dozvoliti da neko dete umre od morbila, kada već preko 50 godina postoji efikasna i bezbedna vakcina, ravno je zločinu.

Epidemija morbila mogla bi da se proširi i na odrasle, pogotovo starije, hronične pacijente, koji kao deca nisu preležali boginje ili nisu vakcinisani. U velikom riziku od obolevanja su sve osobe koje nemaju imunitet i ne smeju da se vakcinišu: trudnice, bebe do 12 meseci, deca, osobe koje koriste kortikosteroide i oboleli od malignih tumora.

Zbog toga je važan kolektivni imunitet koji se stiče vakcinacijom i on štiti od bolesti i zdrave osobe i rizične grupe.

Najteže komplikacije i posledice koje male boginje ostavljaju su: zapaljenje pluća (pneumonija), zapaljenje srednjeg uha, zapaljenje mozga (encefalitis), gubitak vida.

Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe i predstavlja najčešći uzrok smrti kao komplikacije morbila. Komplikacije su češće kod dece mlađe od pet godina i kod odraslih i češće su nego kod drugih bolesti u dečjem uzrastu. Ono što je drugačije nego kod drugih infekcija jesu takozvane kasne komplikacije u vidu imunodeficijencije.

I do sedam godina nakon morbila može doći do zapaljenja mozga, progresivnog oboljenja sa teškim posledicama i potencijalno smrtnim ishodom.

Vakcinacija protiv morbila (malih boginja) u Srbiji je počela 1971. godine primenom monovalentne vakcine. Vakcina koja u sebi sadrži kombinaciju protiv malih boginja i zauški počela je da se daje 1981. godine, dok se sadašnja MMR vakcina primenjuje od 1994. godine. Ona se prima u dve doze, u 14-15. mesecu života i pred školu.

Ako se prime dve doze, MMR vakcina je efikasna u preko 90 odsto slučajeva. Pored zaštite od morbila, ova vakcina štiti i od rubeole (crvenke), osipne groznice koja je blaga, ali kada se pojavi kod trudnica, može izazvati malformacije ploda ili pobačaj.

Treća komponenta vakcine štiti od zaušaka (mums), zarazne bolesti koja za posledicu može imati sterilitet kod muške dece.

Sada, kada se pojavila epidemija u Smederevu, u Srbiji se sprovodi pooštren epidemiološki nadzor i preduzimaju se sve mere za sprečavanje širenja infekcije a na roditelje se apeluje da vakcinišu decu do 18. godine koja nisu uopšte ili nisu kompletno vakcinisana.

U skladu sa Pravilnikom o programu obavezne imunizacije, na teritoriji gde je potvrđeno obolevanje od morbila potrebno je imunizovati MMR vakcinom sve nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane osobe uzrasta od 12 meseci do 18 godina, kao i osetljive kontakte obolelih od morbila i to što pre, a najkasnije u roku od 72 sata od kada su bili u kontaktu sa obolelima.

Za ovakav stepen nepoverenja prema vakcinama odgovorni su mnogi: agresivni antivakserski pokreti koji su prisutni kod nas i u svetu i kojima je dato previše medijskog prostora, preko lekara koji izdaju lažne potvrde o postojanju izmišljenih alergija zbog kojih deca ne mogu da budu vakcinisana, ili izdaju lažne potvrde da su deca vakcinisana.

Ogroman problem imaju savesni pedijatri koji se jako trude da ubede roditelje da vakcinišu svoju decu i zbog toga doživljavaju razne uvrede i pretnje.

Posle dve opomene za vakcinaciju, sanitarni inspektori upućuju tužbu roditeljima koji odbijaju vakcinaciju. Mnoge sudije oslobađaju roditelje odgovornosti. Neki roditelji pristaju da plate kaznu od 30-150 000 dinara, što ih dalje oslobađa odgovornosti da vakcinišu decu i to bi moralo da se promeni.

Dakle, problemi u vezi sa vakcinacijom su veoma kompleksni, a u osnovi svih problema je nepoštovanje zakona.

Nadajmo se da će preteća epidemija morbila u Srbiji biti zaustavljena i da će se konačno podići svest i povećati procenat nevakcinisane dece MMR vakcinom koja je po zakonu obavezna.

Autorka je lekarka

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.