Epidemija zločina 1

Neka su prošli i ovi izbori, đavo ih odneo.

Neka su oni uzeli sve moguće mandate u Skupštini.

Neka su zadavili i onaj poslednji tračak demokratičnosti. Neka su ušli u sve pore društva.

Neka su zatrovali i ono što Milošević nije uspeo da zatruje. Neka su pustili pipke svuda. Neka su sve zauzeli. Neka su reinstalirali sve ono što nisu uspeli tokom devedesetih.

Neka su razorili sve što se moglo razoriti. To se od njih i očekivalo, ništa tu nije čudno.

Kada u ovoj nebuloznoj zemljetini, koja počiva na groblju nerešenih, duboko zakopanih problema, premijerka u obliku Ane Brnabić govori ljudima kojima najmiliji umiru, jer su izbori morali da se održe po svaku cenu, da su politički aktivisti i da šire laži i dezinformacije, onda shvatate da je, što bi se reklo, došlo zadnje.

Onima kojima je ostalo još malo kefala u ovom kazamatu, ne bi trebalo dodatno da se pojašnjava šta se ovih dana dešavalo pre 25 godina.

Pre tačno dve i po decenije, u Srebrenici nad bošnjačkim narodom izvršen je genocid, a ta crna mrlja je postala simbol psihotične negacije naše krvoločne prošlosti.

Naravno da Srbija nije odgovorna za genocid u Srebrenici.

Kao što nije odgovorna ni za čitavu agresiju prema okolnim narodima tokom devedesetih.

Nije ona odgovorna ni za, maltene, nacističko satiranje i uništavanje albanskog stanovništva u kolevci srpstva, gde je car Lazar izgubio glavu.

Ništa nije Srbija niti kriva, niti odgovorna, dok su, eto, Vučić i njegova kamarila došli iz nekog drugog „Rick & Morty“ univerzuma.

Zato srbijanskoj javnosti ovih dana – opet, i opet, kao fol, i dalje nije jasno otkud sve ovo.

I dalje ovde nikome nije jasno zašto, mi živimo u ultranenormalnoj zemlji koja se već tri decenije, poput leša, raspada.

Malo je i dosadno spominjati da ovde Kosovo & Metohija iskače iz frižidera, kuknjava za odbranom svetinja u Crnoj Gori iz rerne, dok udbaške patritote i plaćenički rodoljubi su glavni jurišnici i uterivači straha u nepodobne i one koji misle drugačije u Srbijatriji.

Jer je ovde važnije da se izbori održe, nego da se spasavaju životi.

Važnije je da Vučićevi naprednjaci slave uz trubače, jer su uveli jednopartijski sistem, dok za to vreme njihovi beskičmeni poslušnici skrivaju prave brojeve preminulih i novozaraženih.

U ovakvoj zombificiranoj Srbiji koja godinama već živi u sopstvenim halucinacijama, bez kontakta sa ostatkom sveta, sa ratnim zločincima, militarnim ludacima i religioznim fanaticima u mainstreamu, u dugovima do guše, na ivici potpunog debakla i međusobnih sukoba, usled toliko dubokih podela  –  naprednjačka vlast koja se manifestuje u obliku Aleksandra Vučića je samo jedan normalan sled okolnosti.

Jer, ovde ne vlada samo epidemija korone, već i zločina, koje više nemaju gde da uguraju i sakriju.

Autor je novinar

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari