Er Srbija i Lufthanza

Takve analize obično su javni dokument i oko njih nema nikakvih mistifikacija, naročito kad su kompanije listirane na berzi, a pošto je Er Srbija i u većinskom državnom vlasništvu i „prži“ novac građana Srbije da bi finansirala svoje neuspešno poslovanje, onda bi bilo još značajnije da se stručna (ali i laička) javnost upoznaju sa argumentima vlasnika i menadžmenta zašto su se odlučili za po 20 odsto u smanjenju plata i broja zaposlenih a ne, na primer, za 50-50 odsto ili 30-40 odsto ili za gašenje kompaniju.

To je važno da bi se javnost, između ostalog, uverila koliko je kompetentan upravljački tim jedne od najznačajnijih (polu)državnih kompanija, da li je izabrao najmanje loša (bolna) rešenja u izuzetno teškoj situaciji i da li je u donošenju takve odluke učestvovao većinski vlasnik.

Kriza je naterala sve avio-prevoznike u svetu na, manje-više rigorozne, mere štednje kojima pokušavaju da spreče „prženje“ obrtnog kapitala i akceleraciju gubitaka zbog prekida vazdušnog saobraćaja.

Među tim merama ima inspirativnih rešenja koja istovremeno nude mogućnost preživljavanje krize uz manje ili veće socijalne potrese (na primer, otpuštanje zaposlenih).

Nije kazano da Er Srbija treba doslovno da prepisuje tuđi recept, ali ne bi bilo naodmet da je u suočavanju s krizom razmotrila neka od rešenja, recimo, Lufthanze.

Naravno, ni veličina kompanije, ni okruženje, ni tržišna pozicija, pa ni veličina problema… nisu uporedivi ali to nije razlog da se ne zaviri „u tuđe dvorište“, naročito kad rešenje može da ukaže na moguće dobre putokaze.

Pod udarom krize Lufthanza je ugasila svoju loukost podružnicu Džermanvings, uložila 150 miliona evra u svoju firmu-kćerku Austrijan erlajns, trajno prizemila velike avione A380 i Boing 747 i još stotinak drugih letelica.

Kompanija je, po rečima generalnog direktora Kirstena Špora, za treći kvartal prijavila gubitak od 1,26 milijardi evra, svakog sata izgubi miliona evra, mesečno „sagori“ 350 miliona evra gotovine i planirala je da otpusti 30.000 zaposlenih od ukupno 138.000.

Da bi izbegla bankrot Lufthanza je od države uzela pomoć od devet milijardi evra, a zauzvrat pustila državu u vlasničku strukturu (20 odsto) i prepustila joj dva mesta u Nadzornom odboru.

Od trenutka kad je stigla državna pomoć dogodio se neobičan fenomen – među zaposlenima zapatila se razmaženost pa su počeli da „dremaju“ na državnim jaslama. Taj psihološki osećaj otežao je Šporu šanse da ubedi zaposlene da i oni treba da doprinesu daljoj štednji i spasavanju kompanije.

Razmaženost je dostigla takve razmere da je najveći pojedinačni privatni (15,5 odsto) deoničar Lufthanze, bavarski biznismen Hajnc Herman Tile javno zatražio da Savezna vlada preispita ima li više potrebe da dalje pomaže tu avio-kompaniju.

Reakcija najvećeg akcionara pothranila je priče o scenariji bankrota koji već uveliko kruži u vladinim krugovima i pomogla Šporu da u štednju uključi i zaposlene.

Mada izvori iz kompanije raspoloženje u Lufthanza grupi opisuje kao ledeno, sindikati su u senci nagoveštaja bankrota pristali da sednu za sto s menadžmentom i pregovaraju o odricanju od dela zarada (smanjenje plata) kao svom doprinosu opstanku kompanije.

Rezultati tih pregovora videli su se pre neki dan. Menadžment Lufthanze postigao je dogovor sa sindikatom Verdi, koji zastupa zemaljsko osoblje (24.000 zaposlenih) u tri članice Grupe – Lufthanza, Lufthanza Tehnik i Lufthanza Kargo – o smanjenje plata u ukupnom iznosu od 200 miliona evra, ukidanju „božićnice“ i bonusa za godišnji odmor 2020. i 2021. godine u zamenu za zaštitu od otpuštanja do kraja marta 2022. godine.

Ove mere treba da smanje troškove zemaljskog osoblja oko 50 odsto, a razgovori o novom smanjenju troškova osoblja nastaviće se i posle 1. januara 2021. godine kad ističe državni program plaćenog smanjenog radnog vremena.

Ubrzo zatim i Sindikat pilota (Vereinigung Cockpit) Lufthanze objavio je da se dogovorio sa menadžmentom o smanjivanju plata do 30. juna 2022. godine. Taj dogovor doneće novo smanjenje troškova kompanije za 600 miliona evra (prethodno smanjenje donelo je efekat od 155 miliona evra).

„Najvažnije je osigurati likvidnost preduzeća“, zaključio je Sindikat pilota. Pregovori o smanjenju plata pilotima vođeni su posle najave menadžmenta da bi bez posla moglo da ostane 1.100 (od 5.000) pilota ukoliko Sindikat ne pristane na njihovo odricanje od dela zarade.

Sve što je vezano za poslovanje i opstanak Lufthanze je „na izvolte javnosti – i potezi menadžmenta i mere Vlade i pregovori sa sindikatima.

Da li je nešto od ove „Lufthanza logike“ moglo biti inspiracija menadžerima Er Srbije? Nažalost, javnost to neće saznati jer poslovanje Er Srbije i dalje ostaje izrazito netransparentno.

A ne bi bilo zgoreg da se bar javno čulo za koju su se opciju u pregovorima s vlasnikom i menadžmentom zalagali sindikati.

Autor je novinar