Er Srbija, skriveni lider ili tržišni autsajder

To predstavlja najveći broj prevezenih putnika za mesec dana još od oktobra 2013. godine, od kada kompanija posluje pod današnjim imenom“. Broj putnika je devet odsto veći u odnosu na, do sada rekordnu, poslednju pretpandemijsku 2019. godinu.

Za Boška Rupića, direktora komercijale i strategije Er Srbije, takav rezultat je dobar pokazatelj ispravnih i pravovremenih poslovnih odluka.

„Tu pre svega mislim na strateško pokretanje novih turističkih destinacija, među kojima su one u Italiji i Španiji“, izjavio je Rupić i objasnio da pojačano kretanje dijaspore iz evropskih gradova ka regionu prati rast i na regionalnim rutama – rast letova prema Sarajevu, Skoplju, Ljubljani i Zagrebu.

Zatim se, mesec dana kasnije, 9. septembra, ponovo oglasila ista služba s identičnom informacijom u kojoj se kaže da je „tokom avgusta, drugi mesec zaredom,

Er Srbija uspela da preveze više od 400.000 putnika preko aerodroma u Beogradu i vazdušnih luka u Nišu i Kraljevu, što je najveći broj prevezenih putnika tokom tog meseca još od 2013, od kada kompanija posluje pod sadašnjim imenom“.

Broj putnika povećan je dva odsto u odnosu na avgust rekordne pretpandemijske 2019. godine. „Tokom avgusta zauzeli smo prvo mesto u širem regionu Balkana kada je reč o nedeljnom broju obavljenih letova“, izjavila je tim povodom Maša Vasović, viša menadžerka za upravljanje prihodima Er Srbije.

Ali, ne lezi vraže.

Istog dana, 9. septembra, analitička kompanija ForwardKeys (u saradnji sa Evropskom turističkom asocijacijom, ETOA) objavila je rezultate istraživanja o destinacijama s najboljim učinkom u Evropi u julu i avgustu 2022. u kome se kaže da su samo tri evropske države povećale broj putnika u avio-saobraćaju.

To su Albanija, koja je prevezla 28 odsto više putnika u međunarodnom avio-saobraćaju nego u periodu pred pandemiju.

Slede zatim Turska s devet odsto i Grčka s rastom od dva odsto u odnosu na 2019. godinu. U najotpornija avio-tržišta pobrojana su Poljska, Španija, Velika Britanija, Danska i Portugal, iako sve ove zemlje imaju umereni pad prevezenih putnika.

Listu najuspešnijih aerodroma predvodi Istanbul (rast dolazećih letova od dva odsto), a zatim slede (gradovi koji beleže najmanji pad) Atina, Rejkjavik, Porto i Malaga.

Glavni faktori koji podstiču snažan učinak Turske su stalni pad vrednosti turske lire (kursne razlike) i otvorenost za rusko tržište, odakle su zabranjeni direktni letovi ka većem delu Evrope.

Grčka je imala dobre rezultate u julu i avgustu jer nije imala ograničenja turističkih putovanja zbog kovida 19.

Podaci iz istraživanja kompanije ForwardKeys pokazuju da se strateško opredeljenje Er Srbije (Italija pad 32 odsto, Španija pad 23 odsto), nažalost, potpuno razilazi od utvrđenih činjenica iz istraživanja i onog što se u ta dva letnja meseca događalo na tržištu avio-prevoza putnika (osim donekle kod Atine).

Istraživanje je još pokazalo i da Srbija i Er Srbija nemaju nikakvo „prvo mesto po broju letova u širem regionu Balkana“.

Ako je Er Srbija zaista imala rast broja letova od devet odsto (u julu) i dva odsto (u avgustu), to bi moralo da bude primećeno na istraživačkom „radaru“ ForwardKeysa, s obzirom da su drugoplasirana Turska i trećeplasirana Grčka imala tolike procenta rasta u ta dva letnja meseca.

Ali, nije primećeno.

Analitičari ForwardKeysa nigde ne spominju Srbiju kao avio-destinaciju, toliko im je bila beznačajna da je nisu čak ni uključili u izveštaj. Srbije nema klasifikovane ni na mapi (osim što je obojena bojom kojom su obeležene zemlje s padom avio-saobraćaja između 20 i 25 odsto).

Nigde se ne spominje ni aerodrom „Nikola Tesla“, niti nacionalni avio-prevoznik Er Srbija.

Autor je novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.