Esenesizam je plagijat

Odelo se izgubi negde na beogradskom univerzitetu. Kad ono, izađe pred Inkviziciju Ivanka Orleanka i sasu im na lomači golu istinu o golome caru! I šta ćemo, kako ćemo sad, kuku lele? Pa ništa, jedna Orleanka manje više, a za cara sašićemo novo odelo, da ne bude više go.

Ja tresnuh nedavno i ostadoh živ, da je esenesizam jedan bosanski lonac u kojem ima od svega po malo, a sve zajedno ništa.

I da će kao mehur od sapunice da uskoro pukne, do pojave nekog novog „izma“ na srpskom političkom nebu. Posle Orleanke, postalo je očigledno da esenesizam, kao i car iz naše priče, ostade go kao od majke rođen.

Postade plagijat in toto! To je predsednik koji je bio Šešeljev omladinski zapisničar. To je jedan copy paste PhD ministar koji hoće sve to da pocepa. To je drugi ministar koji se ufotkao sa capo di tutti capi. To je treći ministar koji je „i tata bi sine“. To je četvrta ministarka i njena suparnica, čuvar kase, za koje se ne zna koja je Dolce, a koja Gabbana.

To je all round predsednica koja više ne zna u kojoj partiji nije bila. Zo je zaštitno lice sa ušima koje je bilo Šešeljevo lice sa ušima, ali ne zaštitno. To je vazduplohov koji se, umesto da sleti na pistu, zatuče u parkirani auto na naplatnoj rampi. To je direktor fabrike koji krivi oca za pogibiju sina na zapuštenom radnom mestu.

To je privatna država koja proganja uzbunjivača koji ukazuje na kriminal. To je IMT nuđenje robova stranim investitorima, To je ispiranje mozga narodu preko malih i velikih TV ekrana.

E, pa i ja konja za trku imam! Hoću bre, i ja da se učlanim u Plagijat Club! Da budem Član. Baš me briga da li će tamo neki Fakultet muzičke umetnosti, sastaviti neku tamo Komisiju da proceni da li sam se ja neakademski ponašao. Šio mi ga Đuro!

Eto, javno ću da plagiram Đuleta, a neću da navedem koju sam to njegovu pesmu citirao, da bih ukratko opisao srpski okoliš: „Ovde se ne zna ko je ko, ko je ko, i niko ne zna ko je lud, ko je lud“.

Autor je redovni profesor Univerziteta u Beogradu