Esenesizam – nova srpska ideologija

Pisao sam rođendansko pionirsko pismo voljenom Titu, kao i svi iz mog odeljenja osnovne škole „Đuro Đaković“. Sada je na tabli te škole, umesto imena ubijenog radnika, ime kafane. Bilo je to vreme titoizma i Kardeljevog samoupravljanja. Onda je Tito umro i svi Beograđani su plakali. Onda su sledile zakletve kratkog trajanja, i titoizam je umro.

Onda se pojavio slobizam. Onda smo svi, ali baš svi, išli na mitinge sa zastavama i transparentima na ćirilici. Onda se pojavio julizam, koji je slobizmu dao patinu tašne i mašne. Onda smo svi krenuli u rat protiv svih, za srbizam. Onda smo izgubili. Sve. Onda je zavladao srpski radikalizam. I hiljadugodišnji neostvareni san o svpskoj gvanici koja mova da se osvoji. Onda je iz srpskog radikalizma, spontanim pobačajem nastao esenesizam, nova, i sada vladajuća ideologija na političkom nebu Srbije. U suštini, to je već viđeni julizam, samo udesno. Jer, sadašnji Pink je Mirin Pink, samo udesno. Krajnje udesno.

Koliko će trajati esenesizam? Kratko. Nastao je kao mehur od sapunice, pravo niotkuda. To je politički bosanski lonac. Od svega po malo, i sve zajedno ništa. Šta je suština te ideologije najbolje govori plan Vrhovnog za Kosmet, koji on ima, ali ga još nije izložio, jer ga nema, odnosno, možda ga ima, ali neće da ga kaže, jer ako bi ga izneo, onda bi ga Đilas odmah prisvojio kao svoj , odnosno Đinđićev. Mehur sapunice zvani esenesizam raspući će se naglo na srpskom političkom vetru kao što je i nastao.

I onda će Beogradom zavladati neki novi „izam“. Što kažu Srbi: „Svakog čuda za tri dana.“ Ali, pošto ja neću još dugo, možda to i ne doživim. A voleo bih, joj kako bih voleo!

Autor je redovni profesor Univerziteta u Beogradu