Čak i najblaži izveštaji o stanju ljudskih prava sadrže ocenu da je LGBT+ zajednica (uz romsku) najdiskriminisanija u Srbiji.
Takođe, to je jedina zajednica kojoj se i dalje preti fizičkom eliminacijom zbog javnog ispoljavanja svog identiteta. Sa ovim se ne slaže većina građana Srbije koji veruje da pripadnici ove zajednice traže neka posebna i veća prava. Oni agresivniji poručuju da je bolje da ćutimo i sedimo kod kuće jer to „nije normalno“ i jer „narod to neće“.
Jedan deo koji za sebe tvrdi da je dobronameran poručuje da će se sve rešiti edukacijom i da javno ispoljavanje seksualne orijentacije samo pogoršava stvari. To je stav čak 78 odsto građana Srbije.
U tako konzervativnom okruženju, LGBT+ aktivisti su održali nasilno prekinut Prajd 2001. i jednom godišnje organizuju Prajd od 2009. godine.
U proteklih 11 godina smo imali četiri zabrane, jedan nasilan Prajd sa 6.000 huligana, jedan ponoćni Prajd, nekoliko paralelnih Prajdova, permanentno osporavanje od krajnje desnice do krajnje levice, predstavnike vlasti koji se često trude da urade što manje, prostore u Beogradu koji su nam otkazivali u poslednjem trenutku, ali i neke divne ljude koji su uvek principijelno bili sa nama.
Uz sve to, imamo (i dalje) LGBT+ zajednicu koja ima različit stav prema metodama rada, prioritetima, uz neizbežno „on me baš nervira“. Kontekst u kome svake godine organizujemo Prajd i ogroman broj događaja je neuporediv sa onim u kojem rade aktivisti na Zapadu.
Uprkos svemu, Prajd je bio i ostao ključni događaj za LGBT+ zajednicu i inspirisao je druge Prajdove u regionu. Solun, Sarajevo, Podgorica, Skoplje, Priština i Novi Sad su učili iz naših iskustava i regionalna solidarnost se sve više pojačava. Nedelja Ponosa sada ima preko 70 događaja, uz teatarski, filmski i debatni program.
Prajd info centar je otvoren svakog dana za LGBT+ zajednicu i građane, uz preko 20 događaja svakog meseca i uz potpunu vidljivost za svakog ko prolazi pored njega, pa i one koji bi ga napali.
Organizacija „EuroPride 2022“ koju smo dobili u konkurenciji Barselone, Dablina i Lisabona je kruna svega. Čak 71 odsto prisutnih organizatora evropskih Prajdova je glasalo za Beograd i to prvenstveno zbog solidarnosti, uverenja da će time pomoći da se stvari makar malo promene, ali i zbog naše upornosti svih ovih godina.
„EuroPride 2022“ neće doneti automatsku promenu u primeni zakona koji su relevantni za LGBT+ zajednicu.
Međutim, u naredne tri godine evropska LGBT+ zajednica kao i svi oni koji se bave ljudskih pravima mnogo će više pratiti sve ono što se događa u Srbiji, uključujući i uporno odbijanje vlasti da legalizuje istopolne zajednice, što je međunarodna obaveza Srbije već četiri godine. Napadi na trans osobe ili problemi u prepoznavanju rodnog identiteta, biće takođe mnogo više vidljivi.
Konzervativni deo društva koji koristi govor mržnje već plaši građane o „najezdi“ 200.000 gejeva u Beograd. Protiv ovako duboko ukorenjene homofobije, ne pomažu ni cifre koje pokazuju koliko će novca ostaviti gosti samo za tih nekoliko dana u Beogradu.
„EuroPride 2022“ nije sam po sebi cilj, on je šansa za LGBT+ zajednicu u Srbiji, ali i za sve građane Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.