Evropi potrebna nova politička arhitektura

Istorijski uzroci Drugog svetskog rata uče nas da razjedinjena Evropa vodi sebe u propast, dok ujedinjena predstavlja jedno od najprosperitetnijih mesta za život na planeti.

Više nego ikada jasno je da samo ujedinjena Evropa može da odgovori na nemale izazove, rizike i pretnje 21. veka, koji nakon više vekova mogu Evropu da stave u podređenu poziciju, umesto poziciju centra svetske politike. Samo Evropa ujedinjena u svojoj misiji može da odgovori na izazove i sa istoka i sa zapada, a osnažena u Evropskoj uniji sa velikim tržištem, ona predstavlja naučnu, privrednu, političku avangardu za ceo svet.

Sudbina Evrope danas mnogima izgleda maglovito. Sa stanovništvom koje stari, sa značajnim i konstantnim socijalnim promenama, čini se da zemlje članice pojedinačno nemaju nikakvu šansu u globalnom takmičenju. Kontinent ekonomski stagnira, politički se nalazi u raznim jednosmernim ulicama u kojima se izgubio entuzijazam, istovremeno suočen sa stalnim referendumima, od kojih se svaki doživljava sudbinski. Najvažniji referendum na kome Evropa ne sme pasti je rastući nacionalizam, kao najopasnija evropska tendencija koja vodi ka neminovnim sukobima, koji nužno ne moraju da budu oružani, ali će onemogućiti dalji prosperitet.

Posle više decenija, Evropa je definitivno promoter dobra u svetu, ali njena buduća sudbina i takva uloga u vezi je sa novom političkom arhitekturom, koja bi reformom postavila novi temelj, za Stari kontinent. Na redefinisanju Evrope insistiraju građani, a to će morati da prihvate i političke elite.
Pobedom Emanuela Makrona na francuskim predsedničkim izborima, Evropa je dobila još jednu potvrdu svoje vrednosti i vitalnosti ideje da ujedinjena Evropa daje puni smisao ogromnim žrtvama i stradanju koji su rezultirali i pobedom devetog maja 1945. godine. Pokušaji rušenja Evropske unije, predstavljaju ulaz na trusno područje u kome se vrši i revizija pobede protiv fašizma, a na taj način gubi se čvrst i jasno postavljen vrednosni okvir koji onemogućava populiste i nacionaliste da šire mržnju. Dan Evrope nas uvek podseća na velike tekovine borbe protiv fašizma ali i opominje da samo vrednosti mogu biti odgovor na populizam i mržnju. Večne vrednosti slobode, ljudskih prava, solidarnosti, ravnopravnosti, antifašizma, i demokratije predstavljaju samu srž ujedinjene Evrope.
Kroz svoju istoriju, Srbija je uvek bila na pobedničkoj strani, tako i u Drugom svetskom ratu u kome je podnela ogromne žrtve u antifašističkoj borbi. Demokratska stranka je bila lučonoša ideja i vrednosti jednog slobodnog i pravednog demokratskog društva, u kome vlada sloboda mišljenja i govora. Temelj tih vrednosti i ideja jeste i Dan Pobede kao potvrda poraza nedemokratskih, rasističkih i totalitarnih ideologija.

Antifašizam i antišovinizam, kao trajne vrednosti modernih i prosperitetnih društava, vrednosti su za koje se zalaže Demokratska stranka. Upravo smo zbog toga bili protiv svih ratova devedesetih, kao i protiv nasilja kao političkog sredstva u svim prilikama i u svim vremenima. Duboko smo uvereni da samo poštujući ljudska prava, negujući ravnopravnost, solidarnost i demokratiju, Srbija može biti deo Evrope. Srbija koja se vrati na put ovih vrednosti pripadaće porodici evropskih demokratskih zemalja.