Evropi reforme teško idu

Ministarka je reagovala na najnoviji plan Evropske unije koji „nije neizbežno i najefikasniji, niti najpravičniji“, a po kojem bi sve zemlje članice EU ove zime trebalo da smanje svoju potrošnju gasa za 15 odsto. Cilj je naravno da se stvori odbrambeni kapacitet, tako da u slučaju da Rusija u potpunosti obustavi isporuke gasa Zapadu, zemlje EU imaju više šansi da prežive zimu bez katastrofalnih posledica.

Rivera međutim pokazuje da u samoj EU nema jedinstva po pitanju ovog plana, čak i ako bi se uzelo da je on u celosti i ostvariv. Problem EU je što se suočava sa situacijom sasvim neprimerenom njenoj prirodi: U pitanju je trom birokratski sistem zasnovan na konsenzusu svih članica, a sad je primoran da deluje rapidno u trenutku kad različite članice imaju i različite interese.

Otud se u rečima španske ministarke primećuje gotovo pa uvređenost time što je EU birokratija mislila da može neku odluku da nametne njenoj zemlji bez njene saglasnosti. Time je narušen koncept konsesualnosti, odnosno Španija je gotovo derogirana na nivo člana EU drugog reda, što joj se očito ne dopada.

Ako i druge zemlje pođu za primerom Madrida, može se dogoditi da EU u ovo malo vremena što joj je ostalo do zimske sezone uopšte ne uspe da napravi dogovor o zajedničkom energetskom frontu, što bi onda Uniju ostavilo izloženu ciljanim energetskim „napadima“ Rusije na određene zemlje pojedinačno.

Preti i scenario viđen za vreme pandemije, kada solidarnosti na koju se EU i u ovom planu poziva, u praksi često nije bilo, već su se zemlje međusobno „otimale“ za deficitarne maske i respiratore. Slično tome, sada se mogu otimati za deficitarni gas, umesto da ga bratski dele, kako je planirano.

Solidarnost i efikasnost koju diktira gasna kriza, od Evrope će zahtevati agilnost i žrtve s kakvima do sada nije morala da se nosi.