Evropska ili samoupravna nauka

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Avramoviću, nišaniš i načisto promašiš cilj.
   1. Samoupravljanje, kao prvi takav pokušaj uređenja društva, je nesumnjivo bilo puno svakojakih felera, koje je u sistem ugrađivala nomenklatura.
   2. Sadašnji naš kapitalizam je neuporedivo gori od svakog samoupravljanja. I u sadašnji kapitalizam felere ugrađuje aktuelna nomenklatura.
   3. Autonomija univerziteta i naučnih ustanova podrazumeva, između ostalog, da na njihovo čelo (upravni odbori, direktori, dekani i dekanati, rektori i rektorati…) dođu ljudi nesumnjive naučne kompetencije, što podrazumeva i njihovu etičnost u naučno-istraživačkom radu. Što se tebe, Avramoviću, tiče – ne pripadaš baš tom redu najboljih, ma koliko te vlast, i sama polupismena i nekvalifikovana, usađivala na komandnu poziciju u nauci.

2. Todor Kuljić o Zoranu Avramoviću:

   „Polemika izoštrava stvari. Valjan oponent je koristan. Da biste ga savladali, morate ga ojačati. A to znači suočiti se s ključnom dubinskom strukturom njegovog mišljenja, a ne sa sporednim propustima koje treba džentlmenski ignorisati. Može li dr Zoran Avramović biti konstruktivan oponent?
   Pre odgovora treba se suočiti s naučnim habitusom ovog sociologa. Kao stručnjaka, treba ga ozbiljno uzimati. Ne samo otuda što nije menjao opredeljenje ni stranke, pa samim tim nije ni mogao biti partijski kadar koji strančari. Ova suzdržanost nije jedina Avramovićeva vrlina. Važnije je to što se nikada nije saginjao pred kultom nacionalnih vođa, pa mu ni ove dogme nisu krivile saznajnu perspektivu. Odan je nauci i otporan prema pragmatičnoj politici. Postojan je u uverenju. Nikada slepi, uvek kritički patriota. Nikada banalni ni agresivni, nego odmereni i svestrano promišljeni kritički rodoljubac. Njegova gledišta nipošto nisu identitetska, već samim tim što nikada ne brani sebi slične. Uvek je hrabrio drugačije i bio daleko od ekstremne desnice i od Šešelja. Ne pripisuje, nego višeslojno razmišlja. Nikada ne diskvalifikuje. Naprotiv, primer je samorefleksivnog naučnika širokih vidika. Njegov opus magnum nije publicistika, nego promišljena nauka utemeljena na širokom poznavanju domaće i strane stručne literature. Radovi su mu teorijski i metodski poučni i verovatno naširoko citirani i prevođeni.
   Sve ovo uz jednu dopunu. Tek ako uz svaku rečenicu iz gornjeg portreta dodate NE dobićete autentični profil Z. A., redovnog profesora Univerziteta Megatrend. Libreto njegove lične konverzije je nezanimljiv i nepredvidiv. Teško ga je kao oponenta ojačati, migolji se, pa je kao oponent neuhvatljiv i neupotrebljiv.“