Evropski Amazon

Da li organi vlasti u Beogradu, međutim, razumeju pojam „zelene prestonice“, s obzirom da grad kojim upravljaju nažalost apsolutno ne ispunjava kriterijum takve prestonice?

Bez posvećene politike, integrisane strategije planiranja i snažne posvećenosti „zelenoj viziji“, održivog javnog prevoza, smanjene emisije CO2, razvijene biciklističke infrastrukture, ali sa izuzetno niskim kvalitetom vazduha, čija zagađenost gotovo da obara sve rekorde zagađenosti – to je Beograd proteklih godina.

U prilog tome govori i podatak da se tek 10 odsto komunalnog otpada reciklira, dok se čak 90 odsto otpadnih voda uliva direktno u Savu i Dunav (tzv. evropski Amazon). Beograd je danas, u 21. veku, grad u kojem čak 400.000 stanovnika, odnosno gotovo četvrtina ukupnog broja stanovnika prestonice, nema kanalizaciju.

S druge strane, oko 50 odsto kanalizacione mreže je starije od 30 godina. Veliki deo užeg centra grada i dalje dobija vodu kroz azbestne (kancerogene) cevovode, pri čemu se modernizacija vodovodne a ni kanalizacione mreže, nažalost, ne nazire.

U skladu s tim, ekološki novac kojim Grad upravlja se godinama unazad nenamenski troši. Iako je Grad Beograd na javni uvid dao Akcioni plan za zeleni grad i Akcioni plan za održivu energiju i klimu do 2030. godine, pri čemu je 5,2 milijarde evra namenjeno za borbu protiv klimatskih promena, nerealno je očekivati da će se katastrofalno stanje životne sredine ni do tog roka rešiti.

Većina tih investicija bila bi posvećena energetskoj efikasnosti (oko 2,9 milijardi evra), prevashodno na širenje grejne mreže i obnovu gradskih i stambenih zgrada.

Grad još uvek crpi daljinsko grejanje i električnu energiju iz fosilnih goriva i tome se ne nazire kraj. Električna energija dobijena iz obnovljivih izvora energije je na nivou čitave Srbije još uvek samo teško ostvarivi san, koji nekima (derivacione MHE) donosi enorman prihod već sada, a svi građani snose posledice takvih odluka. Procenjuje se da se zbog loše energetske efikasnosti gubi čak oko 40 odsto energije.

Shodno tome, Beograd i dalje nije deo mreže energetski efikasnih glavnih gradova u jugoistočnoj Evropi. Između ostalog, gradovi koji čine ovu mrežu su i Zagreb, Sarajevo, Podgorica, Skoplje i Tirana, dakle prestonice zemalja našeg regiona.

U padu je i procenat zelenih površina, čemu svedoče planirani projekti za koje se vlast svesno i aktivno zalaže, a koji su krajnje ekološki neodrživi. Reč je o planiranoj izgradnji jarbola, gondole, fontana i sličnih kvazikapitalnih investicija koje očigledno ugrožavaju beogradsku životnu sredinu.

Planirana je gradnja depoa metro stanice i naselja veličine Vršca na vodoizvorištu, uz smanjenje za više od 90 odsto zelenih i obradivih površina na tom lokalitetu. Za potrebe izgradnje gondole „Zelenilo Beograd“ je marta 2019. godine protivzakonito poseklo čak 155 stabala na Ušću i Kalemegdanu.

Slično tome, prošle godine je u voždovačkom naselju Medaković posečen deo šume zbog izgradnje još jednog Lidl marketa. Lidl je od grada kupio veliki deo zemljišta koji je bio pod šumom, dakle deo sistema zelenih površina čija je namena promenjena Planom generalne regulacije sistema zelenih površina pre nekoliko godina.

Uprkos burnoj reakciji stanovnika gradske opštine Voždovac, ovo zemljište je prenamenjeno za potrebe privatnih interesa, nauštrb javnog interesa Voždovčana.

Nedaleko od Ušća, nove novobeogradske goleti, nalazi se tačka bujanja ilegalne gradnje vikendica koje ne samo da narušavaju lepotu rečne obale, već ozbiljno ugrožavaju Novi Beograd.

Naime, Savski nasip dugo već štiti najveću opštinu Beograda od mogućih poplava. Nasip je sada trajno oštećen usled nelegalnog iskopavanja rovova zarad postavljanja instalacija za vikendice, splavove i stambene objekte na obali reke (npr. nelegalnim postavljanjem vodovodne cevi), zatim pojačanim saobraćajem na nasipu koji fizički razara sam nasip, kao i izgradnjom ilegalnih pristupnih puteva duž nasipa i rečne obale.

Beograd je danas grad u kojem je vazduh prekomerno zagađen i čiji su stanovnici bezmalo time životno ugroženi; grad nabujale divlje gradnje, a ne velelepnih reka; grad posečenih zdravih stabala; grad asfalta i devastiranih zelenih površina.

Uzimajući to u obzir, da li takav grad ima pravo da bude kandidat za Zelenu prestonicu Evrope, ma koliko ga svi mi voleli? Odluku vlasti u Beogradu da se grad kandiduje za Zelenu prestonicu Evrope 2023. godine smatramo lošim pokušajem šminkanja stvarnog stanja u kojemu se (ne)zeleni grad već godinama nalazi.

Pored nabrojanih, veliki deo problema predstavlja i najavljena urbanizacija zaštićenog područja Velikog ratnog ostrva, seča platana uz Dunavski kej u Zemunu, spalionica u Vinči, izgradnja stadiona na Surčinskom vodoizvorištu…

Mogli bismo ovako da nabrajamo još dugo dugo. Stiče se utisak da su u Beogradu zastupljeni sublimirano svi problemi koje ova država generalno ima. Nažalost, ne da se ništa ne radi po pitanju nasleđenih problema od ranije, već se sve loše vrlo brzo umnožava i proširuje uz konstantno otvaranje novih ekoloških problema.

Autor je predsednik Odbora Narodne stranke za zaštitu životne sredine