Evropski put u devedesete

… a danas predsednice Skupštine, da postupi po Zakonu o izboru narodnih poslanika, koji u svom članu 88 stav 3, jasno definiše da narodnom poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseci. Svako ko misli da se osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj jednog jutra iznenada probudio tek tako prožet željom da obnovi iskustva rukovanja automatom Tompson, preteći Tomislavu Žigmanovu, predsedniku Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, kao i ostalim Hrvatima u Hrtkovcima, koji su pre svega građani Srbije, baš kao što je to i Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, i Aleksandra Jerkov, narodna poslanica Demokratske stranke u Skupštini Srbije, mora da zna da je džojstik za komandovanje ovim grotesknim likom u rukama Aleksandra Vučića. Dok Donald Tramp i Vladimir Putin imaju uz sebe crni kofer sa komandama za ispaljivanje nuklearnih raketa, Vučić uz sebe nosi daljinski upravljač za ispaljivanje Šešelja. Osuđeni ratni zločinac, Vojislav Šešelj, od povratka iz Haga radi na daljinski upravljač, kojim se čim se pojavi neka krizna situacija, vešto služe dugi prsti nekadašnjeg generalnog sekretara Srpske radikalne stranke Aleksandra Vučića i recenzenta remek-dela radikalske književnosti pod nazivom “Engleski pederski isprdak Toni Bler“. Ne znam šta danas Toni Bler savetuje Vučića, dok mu iz džepa sakoa umesto svilene maramice vire korice ovog pisanija, tako podesnog za prelistavanje uz podnevni čaj, ali znam da skandal sa proterivanjem hrvatske delegacije, predvođene Goranom Jandrokovićem, predsedavajućim Sabora koja je bila u zvaničnoj poseti Parlamentu Srbije, jasno govori kako Vučić i naprednjaci vide svoju ulogu u razvoju dobrosusedskih odnosa sa Hrvatskom i pomirenju na prostoru Zapadnog Balkana.

U međuvremenu i deo ekstremista u Hrvatskoj se setio da i oni imaju svog Tompsona i zastavu sa natpisom Za dom spremni, koja je po njihovom mišljenju adekvatna daljinskom upravljaču za ispaljivanje Šešelja. Pa su svoje projektile sa ratnohuškačkim sadržajem ispalili usred Jasenovca. Neće se zvaničnici Srbije i Hrvatske najesti mnogo soli i pogače na susretima državnih delegacija, niti će Srbija mrdnuti dalje u otvaranju pregovaračkih poglavlja, ako evropski put Srbije bude osvetljavao iznova raspaljen plamen ratnohuškačke politike satkan od iskri mržnje i ognja zla.

Ali dok su oči celokupne javnosti zajedno sa medijskim reflektorima uperene ka osuđenom ratnom zločincu Vojislavu Šešelju, novi Broz u liku Vučića, uz predaju Kosova i Metohije svom koalicionom partneru Haradinaju, sprema i skandalozni Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji, koja postaje partijski servis u službi diktature. Uz konstataciju da ovakav zakon nije imao ni Staljin a kamoli Broz i činjenicu da će Vučić imati ono o čemu su ova dvojica mogli samo da sanjaju, objedinivši u svojim rukama ovlašćenja i Staljina i Berije, i Broza i Krcuna, valja se prisetiti da su te ruke ispisale najsramotniji Zakon o informisanju u istoriji Srbije.

Iza tog zakona ostao je grob Slavka Ćuruvije, posle govora u Hrtkovcima na Đurđevdan 1992. godine dobili smo Srbislavce, iz kojih se od 1.080 pripadnika hrvatske nacionalne zajednice pod prinudom odselilo preko 720 ljudi, a grobovi su nikli širom Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije.

Dok Srbija snebivljivo ćuti, sejači mržnje i zla prihvatili su se plugova i sejalica. Ore se krvlju natopljena balkanska mučenica, priprema se setva novog zla.

Izgleda da su naši pregaoci ponovo dobrano zabrazdili na svom evropskom putu u devedesete.

Autor je član DS i bivši narodni poslanik