Fali još samo čupanje brkova

U navedenom tekstu je po mom mišljenju posebno iritantan stav predstavnika MK grupe, koji direktno prete malim akcionarima izvođenjem „pred lice pravde“ zbog, kako oni tvrde, sumnje da zloupotrebljavaju institut zaloge na akcije koje poseduju, kako bi sprečili MK grupu da (prinudno) otkupi iste (akcije). Potpuno sam zapanjen činjenicom da neko može protiv moje volje da raspolaže mojom imovinom, tj. da i pored toga što ja nešto ne pristajem da otuđim on može da mi to otkupi, prinudno i po ceni koju sam odredi?!

Molim novinara Danasa da se obrati meritornim stručnim izvorima, koji bi nama, ekonomskim laicima, objasnili kakvi se to društveni, ekonomski i drugi javni interesi štite ovakvim propisima (a verujem da pravnici iz MK grupe ciljaju male akcionare na osnovu odredaba zakona) – prema kojima je moguće ugrožavati pravo svojine koje je i u Srbiji (barem sam tako mislio donedavno) neprikosnoveno.

U svojim zabludama i predrasudama verovao sam da pravo svojine na hartije od vrednosti podrazumeva slobodu izbora kako kupovine tako i prodaje, u trenutku kada vlasniku to odgovara, naravno po ceni koju određuje tržište. U tekstu objavljenom u Danasu ostaje nedorečeno na koji način bi učešće malih akcionara u vlasništvu, koji ako sam dobro shvatio poseduju manje od 10 odsto vrednosti AIK banke, moglo da ugrozi prava i poslovanje većinskog vlasnika (onog koji drži devet od 10 delova banke) tj. MKgrupe? Osim ako to nije neki novi, najnoviji neoliberalni princip za koji mi u Srbiji još nismo čuli: da većinski vlasnik želi da bude jedini vlasnik, odnosno da ne želi da deli dobit ni sa kim. Zapravo, ova želja je sasvim legitimna stvar, ali pitam se koliko je legitimno da se u kupoprodajnom odnosu, kao što je trgovanje na berzi (makar bila i ovako traljava kao Beogradska berza) samo jedan učesnik u transakciji pita za cenu i ostale uslove transakcije.

I da ironija bude kompletna, male akcionare za „zloupotrebu“ prozivaju upravo oni iza čijeg brenda stoji čovek koji je godinama bio sinonim za poslovnu „snalažljivost“, od šećerane za dinar pa nadalje do današnjih dana.

Pa hajde onda da parafraziramo sarkastičnu rimsku izreku o volu i Jupiteru: što priliči krupnom „investitoru“, nije dozvoljeno malom akcionaru. Ovom potonjem je, po mišljenju „investitora“, namenjena isključivo uloga finansijskog autsajdera i luzera. A otimačina eufemistički postaje „prinudni otkup“ – u tom berzanskom folkloru jedino nedostaje ono famozno čupanje brkova iz perioda kolektivizacije.

*Autor je redovni čitalac Danasa iz Beograda