Fali samo Sloba Sloboda

Da li je to pad političkog ugleda Srbije, ili Evropa više nema političare tipa Felipe Gonzalesa koji je posredovao u vreme režima Slobodana Miloševića, tek to što nam i danas evropske birokrate i diplomate na ekskurziji kroz Srbiju, presuđuju o izbornim pravilima, uslovima i poštovanju zakona, najbolji je znak u kakvom je stanju srpsko društvo i kakav tretman mi danas imamo u Evropi.

Što bi rekao moj prijatelj Đorđo Žujović, učesnik neuspešnih pregovora vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka, država i društvo koji nisu sposobni da se staraju sami o sebi, ne zaslužuju poštovanje ni od koga.

Problemi države i društva u Srbiji međutim, morali bi to konačno da shvatimo, nisu političke prirode. Čak i kada bi aktuelna vlast velikodušno dozvolila opoziciji da na svim medijima koje drži, satima priča o svom sporazumu sa narodom, ništa se ne bi promenilo.

To naprosto ne mogu biti fer i slobodni izbori, jer država je okupirana i zarobljena i mnogo je dublja od svih „dubokih“ država na svetu, jer je vodi političko podzemlje.

Naime država je okupirana i zarobljena od jedne interesne grupe ljudi, koji u pravom smislu reči čine mafijaško bratstvo a sve pod plaštom jedne političke partije i njenih „ortaka“ koje zovu političari partneri. Lažno se predstavljajući kao političari, to bratstvo je preko svog političkog krila, okupiralo i zarobilo sve državne institucije i službe, sva javna preduzeća, sva ministarstva sile i prisile, veći deo sudstva kao i republičko javno tužilaštvo na čelu sa „gluvonemom“ tužiteljkom Zagorkom Dolovac, koja je valjda zato što se ne meša u svoj posao, dobila orden Legije časti.

I ono najvažnije, svi tokovi novca su u njihovim rukama, tako i toliko da se ponašaju kao vlasnici državne kase.

Bratstvo će bez ikakve sumnje, aminovati sve uslove koje tzv. opozicija i ekskurzija EU budu tražili na predstojećim pregovorima. Ali kome će se ta takozvana opozicija, posle izbora žaliti na kršenje izbornih pravila? Ko će presuđivati o tome šta rade u izbornoj kampanji i na dan izbora, razni nasilnici bratstva, od izvesnog Zelje, do neuračunljivog „megafon demokrate“ Sime Spasića.

Ko će vlastima zabraniti da pomogne ekstremnim desničarima koji se javno deklarišu kao fašisti, da osnuju svoje stranke i potom u džipovima bez tablica, voze svoje „zarobljene pristalice“ na biračka mesta.

Već su osnovali nekakvu falangu zvanu „Zavetnici“. Samo totalno apolitični ljudi, ne vide šta će se, posle lokalnih izbora u Medveđi, i izbora u bivšoj srpskoj pokrajini Kosovo, dogoditi na redovnim izborima u Srbiji. A dogodiće se da se kao i na Kosovu stvori „jedinstvena srpska lista“ zvana SNS sa ortacima u vidu partnera.

Iluzija i teška zabluda je i sama pomisao, da će takvo mafijaško bratstvo dozvoliti da ih obore sa vlasti glasački listići, i da će vlast predati na izborima. Oni su strano telo u srpskom društvenom tkivu.

Vođa bratstva svako malo govori o nama Srbima iz Srbije da smo lenji, da smo nezahvalni, da hoćemo hleb bez motike, da smo nesposobni, i da ne volimo svoju državu. A za razliku od nas „Srbijanaca“, bratstvo njegovih Srba je stvoreno da uživa u životu na jahtama, diveći se sebi i svojoj naciji.

Ali nisu oni sami državu pretvorili u besmisao. Pomogli smo im i mi svi, na razne načine. Najčešće ćutanjem i bezvoljnim protestima. Jer zaista kada ćemo da vidimo da su na vlasti, samo bez Slobe – Slobode, isti oni ljudi koji su razbili bivšu veliku državu, vodili pljačkaške ratove na susednim jugoslovenskim republikama i pokrajini Kosovo, uveli nas u međunarodnu izolaciju i konačno u rat sa celim civilizovanim svetom.

Koliko nam još treba da shvatimo, da isti ljudi, pomognuti pljačkašima i preletačima iz redova kratkotrajne demokratske vlasti, već osmu godinu, sve pod parolom „Mi stalno radimo nove projekte“ sistematski uništavaju i pljačkaju sva javna i državna dobra, sve prirodne resurse Srbije. Jer svi ti projekti su stopostono korupcionaški.

Koliko još „rekonstrukcija“ već rekonstruisanih ulica i trgova u Beogradu, pljačkaška vlast treba da napravi, da bismo razumeli, da glavni grad postaje nakazno i nemoguće mesto za život. Koliko ljudi da izbace iz stanova, sa posla, koliko još da ih protera u svet, da bi smo mi, koji ne možemo nikud osim iz svoje kože, shvatili: državu i društvo vode ljudi kojima je jedina ideja vlast, moć i pljačka, po cenu devastiranja kompletne države i čitave nacije.

Nema sa njima nikakavih izbora, već samo pobuna protiv njih. I zato Vostani Serbije, davno si zaspala, sada se pobuni, da ne bi nestala.